Socijalni partneri nisu uspeli da se dogovore oko visine "minimalca" za narednu godinu, pa će Vlada Srbije predložiti da se minimalna cena rada poveća za 11,1 odsto u 2020. godini.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je na konferenciji za novinare, nakon sastanka članova Socijalno-ekonomskog saveta, da to znači da će sa 155,3 dinara, koliko sada iznosi, minimalna cena rada po radnom času biti 172,5 dinara.

Mali objašnjava da će tako “minimalac” mesečno skočiti sa 27.022 dinara, koliko je sada, na 30.022 dinara, što je, kako je istakao, “najveće povećanje zarade ikada u Srbiji".

Stav poslodavaca bio je da se minimalna cena poveća za pet-šest odsto i da su to realne mogućnosti privrede, dok su Savez samostalnih sindikata Srbije I UGS “Nezavisnost” tražili da se ona poveća za najmanje 20 odsto.

Predsednik Saveza samostralnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da sindikati, nažalost, nisu podržali taj predlog, iako je došlo do najvećeg povećanja minimalne zarade od kada se pregovara od 2002. godine.

On je podsetio na dogovor socijalnih partnera o tome da minimalna zarada do 2021. godine dostigne visinu minimalne potrošačke korpe, “što je sa predloženim povećanjem minimalca nemoguće da se to dogodi za naredne dve godine”.

Nakon sastanka predstavnika sindikata, poslodavaca i vlasti i mnoštva razmenjenih ideja, te argumenata za i protiv povećanja minimalne cene rada, kao rezultat pregovora mogu se, kako je najavljeno, očekivati minimum 10% veće minimalne zarade, koju trenutno u Srbiji prima oko 350000 ljudi. Pitanje koje se postavlja, jeste na osnovu čega se minimalna cena rada zaista treba utvrđivati, odnosno za koje parametre se treba vezivati. Poznato je kako se računa potrošačka korpa, ali nije poznato kako se vrednuje minimalna potreba čoveka u društvu koje tvrdi da je socijalno odgovorno? Istina je možda, da, ukoliko nešto ne znaš, odnosno ne iskusiš, nećeš imati potrebu za tim, ali to nije opravdanje da se građanima Srbije ne pruža prilika da iskuse nešto bolje od nemaštine, ili ako nismo toliko surovo iskreni, od spajanja kraja s krajem. Letovanje kao simbolni status dobrog života ne može biti merilo pristojnog života, pogotovo ako se zbog njega cele godine odričemo dostojanstvenog života, a da pri tom ni ne postavljamo pitanje koliko ima ljudi koji ni na letovanje ne mogu da odu.
Da li bi se minimalna cena rada mogla preispitati na osnovu različitijih potreba društva? Školovanja, redovnih obroka sa različitim namirnicama, ulaganja u dodatna znjanja, bavljenja hobijima, sportom, umetnošću, posetama različitim kulturnim i sportskim događajima koji se plaćaju, porodičnim ručkovima u restoranu, putovanjima, novim(polovnim) kolima, kupovinom stana, i sl. Dakle, sve je stvar percepcije. Niko ovde ne pominje luksuz, već normalne stvari koje bi trebale biti dostupne svima. Bilo kako bilo, povećanje minimalne cene rada se mora pozdraviti, ali ne sa zanosom i zaslepljenošću da smo učinili mnogo, već sa entuzijazmom da smo napravili korak ka normalnijim uslovima života naših sugrađana.

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština je zaključio Sporazum o saradnji sa N-Sportom doo, Beograd, koji se bavi prodajom (distribucijom) najpoznatijih sportskih i modnih brendova sa više od 60 maloprodajnih objekata u Srbiji i u BiH.

Zaključenjem Sporazuma o saradnji, N-Sport doo Beograd se obavezao da će članovima sindikata obezbediti popust pri gotovinskom plaćanju od 10% pri kupovini robe u maloporadjnim objektima N-Sporta u Novom Sadu. Pod gotovinskim plaćanjem podrazumeva se i gotovinsko plaćanje platnim karticama poslovnih banaka. Popust se ne odnosi pri kupovini krema i sprejova, rekvizita i sprava, bicakala, uložaka za obuću, kao ni pri kupovini naočara.

Uslov da se ostvari popust pri gotovinskom plaćanju je da zainteresovani članovi, kao dokaz članstva u sindikatu, dostave overenu i potpisanu potvdu o članstvu koju izdaje SSS grada Novog Sada i opština.

Prodavnice N-Sport-a u Novom Sadu, nalaze se u:

- BIG centru, na Sentrandrejskom putu br. 11; TC Rodić, Temerinski put br. 50; TC Promenada, Bul. oslobođenja 119 (N-Sport; Lacoste; Adidas; N Selection); N Sport/N Fashion, Trg slobode 4, Novi Sad.

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju kojim se dozvoljava da svi poslodavci, sem u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, mogu da iznajmljuju sve svoje radnike preko agencije ukoliko su ti radnici u agenciji zaposleni na neodređeno vreme.

Ovim predlogom zakona agencijski radnici ubrajaju se u zaposlene kod poslodavca kom su iznajmljeni samo kada se utvrđuje reprezentativnost sindikata koji ih predstavlja, dok se u svim drugim slučajevima oni smatraju zaposlenima u agenciji.*

 

Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, koji će se uskoro naći pred poslanicima Skupštine Srbije, predviđa da radnici mogu preko agencije za privremeno zapošljavanje da budu iznajmljeni poslodavcu pod uslovom da sa agencijom zaključe ugovor na određeno ili neodređeno vreme.

Ovakva odredba zakona obezbeđuje veća prava radnika u odnosu na dosadašnji period kada su agencije radnike mogle da iznajmljuju poslodavcu i po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima koji im ne obezbeđuje pravo na bolovanje, godišnji odmor, sindikalno organizovanje i druga prava.

Ipak, za razliku od Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju koje Ministarstvo za rad objavilo prošle godine, a koji je Radnik.rs analizirao, sadašnji predlog zakona dozvoljava da poslodavac sve svoje radnike iznajmljuje preko agencije (putem takozvanog “lizinga”).

Opširnije: Predlog zakona - Poslodavac može da iznajmi sve radnike preko agencije