Dok se Britanija priprema za najtoplije temperature ikada zabeležene, prvobitno oduševljenje neobičnim letnjim vrućinama ustupilo je mesto zabrinutosti oko uticaja koji bi mogao da ima na zemlju koja je skoro potpuno nespremna za tako vruće vreme.

Suočen sa prvim crvenim upozorenjem na ekstremne vrućine u zemlji, britanski sindikat GMB pozvao je na hitno usvajanje zakona kako bi se radnici zaštitili od prisiljavanja da rade po vrućini i opasno nezdravoj temperaturi.

U Velikoj Britaniji ne postoji propis koji definiše kolika mora biti temperatura na radnom mestu pre nego što radnik može opravdano zatražiti da ga pošalju kući.

Smernice za zdravlje i bezbednost zahtevaju da radno mesto bude „udobno”, ali se definiše samo prekomerna hladnoća, navodeći da temperature ne bi trebalo da padnu ispod 16 stepeni Celzijusa u kancelarijskom okruženju ili 13 stepeni ako je posao fizički zahtevan.

Ne pominje se gornja granica, koja se verovatno nije smatrala neophodnom pre nekoliko decenija, ali koja je sada goruće pitanje.

Iznenađuje činjenica da zemlje koje su mnogo više naviknute na visoke temperature nisu mnogo bolje pripremljene.

Na nivou Evropske unije ne postoji zajedničko pravilo koje definiše maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu. Ali neke zemlje su implementirale svoje.

U Francuskoj, „Code du travail” – koji diktira zakone o radu zemlje – ne određuje maksimalnu temperaturu na radnom mestu, ali zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu da rade svoj posao u bezbednim uslovima – što bi moglo da uključi njihovu zaštitu od rizika koje predstavlja ekstremna vrućina.

Prema jednoj od odredbi zakona poslodavci u građevinskom sektoru moraju svojim radnicima da obezbede najmanje 3 litra vode dnevno – što bi se moglo smatrati ključnim olakšanjem tokom vrućih dana.

Druga odredba dozvoljava radnicima da prekinu svoje poslove kada se plaše neposredne opasnosti po njihov život – ali da li bi to uključivalo toplotni talas nije eksplicitno definisano zakonom.

Italijanski zakon o radu ne definiše maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu, ali slično kao u Francuskoj, zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu bezbedno da obavljaju svoj posao.

Sindikati su nezadovoljni predlogom predsednika Srbije Aleksandra Vučića da minimalac za sledeću godinu bude 40.000 dinara i ne isključuju mogućnost generalnog protesta.

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović izjavio je za Betu da je prekoračen prag tolerancije.

„Oko 50 odsto zaposlenih prima zaradu koja je malo ispod ili iznad medijane koja je oko 47.000 dinara. Minimalac ne bi smeo u ovom trenutku da bude manji od 50.000 dinara. Čini mi se da je pređen prag izdržljivosti i da nije isključen generalni protest“, rekao je Mihajlović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je sinoć da će u dogovoru sa Socijalno-ekonomskim savetom pokušati da „izgura“ da minimalac za sledeću godinu iznosi 40.000 dinara, što je 340 do 350 evra. On je rekao da će minimalac značajno da poraste, 14-15 odsto u odnosu na ovu godinu, a ne dramatično da se ne bi ugrozio opstanak investitora, naročito nemačkih, japanskih i kineskih.

Mihajlović je rekao da je računica pokazala da „sindikalna“ korpa, a to je stvarna korpa neophodnih namirnica, a ne statistička, košta 53.000 dinara.

„Ljudi su gladni, uskoro će i početak školske godine, treba obezbediti ogrev. Minimalac za 2023. godinu od 40.000 dinara je ispod naših očekivanja“, rekao je Mihajlović.

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština predano radi na edukaciji svog članstva. S tim u vezi, uz podršku Olof Palme Centra, održan je seminar na temu rebrendiranja sindikata. Cilj seminara bio je da učesnicima približi značaj društvenih mreža, kao sredstva za komunikaciju i promociju. Razgovaralo se o mnogim aspektima upotrebe društvenih mreža: zbog čega su važne, kako ih je najbolje koristiti, razvoj strategije za upotrebu društvenih mreža, itd. Seminar je održan od 28. do 30.06.2022.godine, na Kelebiji, uz prisustvo sindikalnih lidera iz javnog i privatnog sektora. Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada planira i dalje da se bavi ovom i sličnim temama, jer smatramo da su društvene mreže neophodne u današnje vreme i predstavljaju snažan alat za promociju.

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština uz podršku Olof Palme centra, organizovao je seminar usmeren osnaživanju žena u sindikatu, ali i u društvu uopšte.

Pod naslovom "Žene će promeniti svet" bavili smo se temama:

- „O identitetima: ko sam ja (i zašto)?“

- “Rodna ravnopravnost u sindikatu“

- “Zašto je rodna ravnopravnost naša tema?“

Čvrsto verujući u ravnopravnost i njenu važnost u civilizovanom društvu, na seminaru 23. i 24. juna, o ovim pitanjima polemisalo se otvoreno i slobodno, a upravo je to jedan od ciljeva kad je reč o osnaživanju žena i moramo reći da smo ponosni na naše sindikalke i njihovu zainteresovanost za borbu za ravnospravnost, koja je borba svih nas.
FOTO