Građevinarstvo je poslednjih nekoliko godina doživelo pravi bum, a, prema procenama, Novi Sad ima najviše gradilišta u jugoistočnoj Evropi (aktivno je oko 3.000) u odnosu na broj stanovnika.

Neimari su angažovani na izgradnji stanova i fabrika, na infrastrukturnim projektima od državnog značaja, a nedavno je završena i Kovid bolnica na Mišeluku, gde je bilo zaposleno više od 500 uglavnom naših majstora.

Zbog nedostatka domaće radne snage, poslodavci se dovijaju na različite načine, pa su na pojedinim gradilištima zaposleni radnici iz Pakistana, Indije, Turske, Albanije, Indonezije. Kako objašnjava predsednik Sindikata građevinarstva Vojvodine i Novog Sada Josip Modić nemoguće je utvrditi njihov tačan broj jer mnogi rade na crno.

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština u saradnji sa Fondom za Evropske poslove AP Vojvodine završio je još jednu obuku za izradu predloga projekata u cilju korišćenja sredstava iz IPA fondova Evropske unije.

Uskoro će uz ove obuke otpočeti i druge edukacije i radionice u cilju afirmacije sindikata i osnaživanja članstva.

Svi naši članovi, u svakom trenutku mogu da se jave i raspitaju o obukama koje su aktuelne, ali i da predlože teme koje bi zanimale članove njihove sindikalne organizacije, a mi smo tu da im to obezbedimo. Dobrodošli!

Ako se osvrnemo u proteklih 365 dana, analizirajući dostojanstvo radnika u Srbiji, priznaćemo da izvesnih pomaka ima. I to ne malih, a naročito ne na bolje, ali to nismo ni očekivali. Naime, za to vreme koje je proteklo u čudnim - Kovid uslovima za rad, Srbija je od zemlje koja se otvoreno reklamira kao zemlja jeftine radne snage, preko pozivanja da ne treba imati neradne dane u toku nedelje, došla do toga da se priprema Zakon o sezonskim poslovima koji će nedvosmisleno uskratiti prava radnika (pravo na odmor tokom radnog dana i nedelje, godišnji odmor, plaćeno bolovanje i odsustvo; stepen zaštite od otkaza smanjiće se u odnosu na radnike u radnom odnosu, uskratiće im se pravo na sindikalno organizova). Sezonski radnici nemaju zagarantovanu minimalnu zaradu, već minimalac od 175 dinara na sat. Mogu da rade i do 12 sati bez plaćanja naknade za prekovremeni rad i nije im plaćen prevoz za dolazak i odlazak sa posla...

Podsetimo i na fenomen da je u Srbiji preko 300.000 ljudi (ili ko zna koliko još i više, ali rade na crno) koji primaju minimalac uprkos tome što bi minimalna zarada trebala da bude izuzetak kod izrazito lošeg poslovanja. Ovde postoje slučajevi da kompanije ostvaruju ogromne profite, a radnici primaju minimalac godinama.