Okrenula se Zemlja još jednom oko Sunca i ponovo smo stigli na 07.oktobar, Međunarodni dan dostojanstvenog rada. Neke su godine gore, a neke bolje od drugih, ali izgleda da je ovih potonjih sve manje, jer kako objasniti stanje u prosveti, kulturi, zdravstvu, poljoprivredi… gde su radnici prinuđeni da štrajkuju i izlaze na ulice kako bi izrazili nezadovoljstvo svojim materijalnim stanjem, ali i uslovima rada. Građevinska delatnost je u ekspanziji, kao i broj stradalih u istoj, i broj radnika na crno, neretko uveženih iz zemalja Trećeg sveta (ako to nismo i sami već poslali). Nema veze, trgovina cveta, naročito nedeljom jer zašto bi radnici imali slobodan dan? Primera je mnogo, ali da ne nabrajamo dalje.
Možda još uvek, možemo da shvatimo i prihvatimo, da para za veće zarade nema, ono što ne možemo shvatiti, a još manje prihvatiti, jeste da poštovanja više nema. Radnici su uniženi, obespravljeni, iskorišćeni u cilju nepravedne preraspodele dobiti, koja je izgleda jedina važna u sadašnjem svetu, jer oni koji upravljaju novcem broje samo nule na kontu, dok broj nezadovoljih radnika nije izgleda važan. Ipak se nadamo da je ovo samo privid i da će uskoro radnici biti bezbedniji, bolje plaćeni i pre svega poštovani jer, na kraju krajeva, nije sve u novcu, ima nešto i u poštovanju, koje drugom ukazuješ da bi svoje zaslužio.
Da vratimo dostojanstvo radnika koje je osnov civilizovanog društva, poštujmo radnika pre svega!
S poštovanjem,
PREDSEDNIK
SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA
GRADA NOVOG SADA I OPŠTINA
Vladimir Gvozdenović
