top
Please update your Flash Player to view content.
Pregovori o minimalnoj ceni rada za 2023. između sindikata, poslodavaca i države počeće sredinom avgusta. Zasad je izvesno da će ova zakonom garantovana zarada biti uvećana za 12 do 14 odsto, jer je tako najavio Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekavši da će to dvocifreno uvećanje ići na teret države, a ne poslodavca, za šta je potrebno 300 miliona evra.
To znači da bi umesto sadašnjih oko 35.000 dinara minimalac u narednoj godini trebalo da iznosi 40.000. Ipak, sindikalnim predstavnicima nije sasvim jasno, zbog čega su pregovori uopšte spomenuti kao mogućnost, budući da se konkretno povećanje u procentima u javnosti već uveliko spominje. Takođe, smatraju da bi minimalnu zaradu trebalo podići odmah, a ne tek za pola godine, jer se Srbija već sada suočava sa galopirajućom inflacijom koja će se teško obuzdati.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, podseća da su sindikati nedavno od vlade zatražili da se iznos minimalne zarade utvrđuje dvaput godišnje, dok traje kriza.
– Najavljeno povećanje imalo bi smisla samo ako bi se minimalac odmah uvećao, i kao takav sada isplaćivao radnicima, a ne da pravilo važi tek od 2023. Ovako, tu razliku od 5.000 dinara koja se spominje inflacija će anulirati. Minimalna potrošačka korpa prelazi 42.500 dinara, što sa najavljenim novim iznosom minimalca i dalje neće biti dovoljno da se preživi. Dakle, država nas je opet prevarila – uverena je Savićeva.
Minimalac u Srbiji trenutno iznosi oko 35.000 dinara i nikako nije dovoljan da omogući normalan život, posebno ako se zna da je i u ovoj godini on jedina zarada za više od 350.000 ljudi. Ukoliko bude povećanja, država obećava da će u potpunosti rasteretiti poslodavce kroz smanjenje doprinosa i povećanje neoporezivog dela dohotka, što su najavili i predsednik, i premijerka i ministar finansija.
Stav Unije poslodavaca Srbije o iznosu povećanja minimalca i dalje je nepromenjen – ovo povećanje u Srbiji trebalo bi da prati privredni rast.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik unije, podseća da je prethodnih godina rast BDP-a bio oko 4,5 do pet odsto zbog čega su poslodavci u pregovorima pristajali na godišnji rast minimalca od otprilike šest procenata. Sada je inflacija već dvocifrena, rast BDP je između 3,5 i četiri odsto, tako da bi to bilo uvećanje koje bi poslodavci mogli da prihvate u pregovorima oko nove minimalne zarade, naznačio je Atanacković. Dodao je da će mnogima u redovima poslodavaca i to biti puno, prenosi Tanjug, jer najčešće ne mogu da podignu cenu svojih usluga i proizvoda.
Gladovanje za one koji primaju minimalac
Ukoliko bi „pobedio” aktuelni predlog države da se minimalna zarada za narednu godinu poveća na oko 40.000 dinara, s takvim iznosom ovog trenutka bilo bi pokriveno oko 94 odsto minimalne potrošačke korpe u Srbiji. Sve to, naravno, pod uslovom da iznos te minimalne korpe, koja je prema poslednjim raspoloživim podacima iz marta ove godine bila 42.500 dinara, ostane na istom nivou i u toku cele naredne godine, a to je nemoguće. Sindikate to samo upućuje na zaključak, kako objašnjava Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, da će tročlane porodice koje u Srbiji žive od minimalca, u budućnosti ipak morati da gladuju, i to najmanje sedam dana u toku svakog meseca, jer će zbog očekivanog rasta inflacije i cena na malo, porasti i vrednost minimalne potrošačke korpe do kraja sledeće godine, a minimalac će za sve to vreme ostati isti.
Na takav zaključak ih je navela najnovija analiza sindikalne potrošačke korpe koju su uradili u saradnji sa stručnjacima i profesorima koji se bave nutricionizmom.
– Napravili smo računicu po kojoj junska minimalna sindikalna potrošačka korpa treba da vredi 51.348 dinara. Od tog iznosa, za hranu i bezalkoholna pića tročlana porodica imala bi mesečno na raspolaganju oko 25.000 dinara, što je dnevno oko 840, odnosno po članu domaćinstva 280 dinara. Pri tom, ovde govorimo o minimalnom dnevnom jelovniku koji je kreiran na oko 1.500 kalorija, što je ispod praga koji propisuje Svetska zdravstvena organizacija – otkriva Vuković. Dodaje da to znači da bi takva porodica po članu trebalo dnevno da unese 180 grama mesa, 200 grama povrća, 200 grama voća, 200 grama hleba, šolju mleka ili jogurta, 15 mililitara ulja, po pet grama soli i šećera i šolju čaja u toku jednog meseca.
– To ipak nije moguće jer minimalac trenutno iznosi 35.000 dinara. Naši građani koji zarađuju toliko morali bi u tom slučaju da gladuju desetak dana, ukoliko bi dnevno unosili tih 1.500 kalorija – naglašava Vuković.
Do 2014. važilo usklađivanje dvaput godišnje
Do poslednjih izmena Zakona o radu, koje su sprovedene u delo još pre osam godina, minimalna cena rada usklađivala se dvaput godišnje. Od tada se, za celu sledeću godinu, utvrđuje samo u septembru, odlukom SES-a saglasno članu 112 Zakona o radu. Ako ovo telo ne donese odluku u roku od 15 dana od dana početka pregovora, o visini minimalne cene rada odlučuje Vlada Srbije u narednom roku od 15 dana. Posle toga sledi kreiranje budžeta države za narednu godinu, ali je ipak moguće pokrenuti i vanredni postupak usklađivanja minimalne zarade, bilo kada tokom godine. To se ipak do sada nikada nije dogodilo, iako beležimo rast inflacije i rast cena na malo, tako da minimalac uvek kaska za iznosom minimalne potrošačke korpe.

Preuzeto sa: Politika.rs

 

 

 

 

 

 


bottom