Povodom najave ministra finansija Siniše Malog da bi na jesen mogla da bude povećana minimalna cena rada, sindikati smatraju da povećanje "minimalca" ne bi trebalo da bude ispod deset procenata, dok u Uniji poslodavaca u ovom trenutku procenjuju da je realno povećanje do šest procenata.

Minimalna cena radnog sata u Srbiji ove godine iznosi 155 dinara, sto je mesečno oko 27.000 dinara, dok je cena minimalne potrošačke korpe dostigla 37.000 dinara.

Ministar Mali rekao je nedavno da Vlada već sada razmišlja o povećanju minimalne cene rada, kao i da u septembru treba očekivati njeno značajno povećanje.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i savetnik predsednika UGS Nezavisnost Zoran Ristić za Tanjug kažu da se nikakvi zvanični razgovori o minimalnoj ceni rada za 2020. godinu još uvek ne vode.

"Ono što je doneto zajednički na Socijalno-ekonomskom savetu, a to su prihvatili i poslodavci i Vlada Srbije na predlog sindikata, je da minimalna zarada u narednih tri godine bude izravnata sa minimalnom potrošačkom korpom, to je ono što je cilj, a da bi se to postiglo znači da bi minimalna zarada trebalo da postigne povećanje 10 i više posto", kaže Orbović i dodaje da bi to značilo da "minimalac" bude negde "oko ili preko" 30.000 dinara.

Ristić kaže da bi trebalo razmišljati "o povećanju minimalne cene rada koje neće biti jednocifreno", jer bi to vodilo ka ranije postavljenom strateškom cilju da minimalna zarada dostigne minimalnu cenu potrošačke korpe.

Dana 07.06.2019.godine, od 19 časova, u Novosadskom pozorištu - Újvidéki Színház (Jovana Subotića 3-5, Novi Sad), biće izvedena pozorišna predstava "PAD" reditelja Kokana Mladenovića, koja govori o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno posledicama po društvo i pre svega običnog čoveka usled nepoštovanja propisa i neopreznosti. Nakon predstave je planirana Tribina o temi BZR, a sveukupni cilj događaja jeste edukacija sindikalnog članstva i uticanje da se podigne svest o ovoj važnoj temi.

Od sedam ili osam primedbi koliko su sindikati imali na nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju radnika u Srbiji, ostali socijalni partneri su na sednici SES-a pre dva dana prihvatili tek jednu – i to onu da se supsidijarna odgovornost zameni solidarnom.

Što znači da radnik ukoliko odluči da tuži agenciju u isto vreme i o istom trošku može odgovornost da zatraži i od poslodavca, što trenutnim tekstom zakona nije predviđeno. Sve ostale primedbe nisu prihvaćene, a pre poslodavaca, kako tvrde sindikati, protiv njih su bili predstavnici države.

Potpredsednik Samostalnog sindikata Duško Vuković kaže za Danas da je na poslednjoj sednici zapelo već „kod naslova“, ali da to nije najveći problem.

“Direktiva EU govori o radu kod preduzeća, a kod nas se već u naslovu zakona govori o agencijskom zapošljavanju. U Evropi se reguliše status radnika koji rade kod preduzeća na ovaj način, dok se kod nas samim naslovom zanemaruje suština, a ona je u tome da vam ovaj zakon omogući da se na kratko vreme zaposlite i budete osigurani, a ne da to bude trajno rešenje”, ističe Vuković.

U Srbiji trenutno između 70.000 i 100.000 ljudi radi preko više od 100 agencija koje se bave privremenim zapošljavanjem, međutim, njihov rad nije regulisan nijednim zakonom. Radnici na „lizing“ trenutno nemaju pravo na godišnje odmore i bolovanja, ali ni na tople obroke i naknadu za prevoz.

U ponedeljak, 13.maja u hotelu Novi Sad, održana je Tribina posvećena bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno izmenama zakonodavstva u ovoj oblasti. Učešće su uzeli sindikalni aktivisti Saveza samostalnih sindikata Novog Sada odnosno Srbije i UGS Nezavisnost koji su uz podršku Centra za solidarnost AFL-CIO i organizatori događaja. Na Tribini su govorili predstavnici Inspekcije rada, Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Unije poslodavaca, koji učestvuju i u radnoj grupi za izmenu Zakona, a centralne teme su bile:

- Problemi u primeni zakona u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

- Kakva poboljšanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu se mogu očekivati od izmene zakonodavstva?

Kroz finalnu diskusiju izneta su očekivanja o što skorijem završetku procesa koji će kao rezultat imati bolje uređene zakonske propise i doneti veću bezbednost radnika. Otvoren je poziv za finalne sugestije svih interesnih strana, a predviđene su i javne rasprave u najvećim gradovima Srbije.

Ovo je samo jedna u nizu aktivnosti kojom sindikat edukuje svoje članstvo, ali i primer kako putem socijalnog dijaloga pokušava da se izbori za dobrobit radnika.

Dostojanstvenim i velikim skupom, sa kojeg su Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ poručili “Veće plate – za opstanak i ostanak”, u Beogradu je obeležen Prvi maj – Međunarodni praznik rada.
Nekoliko hiljada članova dve reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji, penzioneri, članovi drugih sindikata i pokreta, kojima su se pridružili i građani glavnog grada, okupilo se na Trgu Nikole Pašića, kako bi ponovili iste one zahteve koji su, na današnji dan 1886. godine, tražili i radnici u Čikagu.
Sindikalci su, noseći zastave i parole, poručili vlastima i vlasnicima kapitala da Srbija neće da bude zemlja jeftine radne snage, da je radnicima dosta siromaštva i da plate moraju da budu veće, kako bi se od njih dostojanstveno živelo.
Saša Torlaković i Dragan Milanović, koji su vodili program sa pokretnog kamiona, poručili su da se nikada nećemo odreći ciljeva sindikata o izgradnji solidarnog i socijalno pravednog društva.
Uz zvuke Internacionale, skup je počeo tačno u podne Prvomajskim proglasom, koji je pročitao Boško Petrov.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović čestitao je praznik rada zaposlenima i svim građanima Srbije i ukazao da je, osim niskih plata, jedan od najvećih problema odlazak mladih koji sreću i bolje uslove traže van granica naše zemlje.
“I danas se, kao i pre više od jednog veka, borimo za iste ciljeve – tri osmice. Ne poštuje se osmočasovno radno vreme i većina poslodavaca ne plaća prekovremeni rad. Mnoge kolege rade po 10-12 sati dnevno i za to, uglavnom, ne primaju nadoknadu, što je sramota za Srbiju i to se mora promeniti”.

Opširnije: Održana prvomajska protestna šetnja