Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10.decembra, mora da podseti javnost na neka od osnovnih načela Deklaracije o ljudskim pravima koja je doneta pre tačno 70 godina:

- pravo čoveka da radi i slobodno izabere zaposlenje, te da bude plaćen bez diskriminacije jednako kao i drugi ljudi koji rade jednak posao (čl. 23.),

- pravo na sindikalno organizovanje radnika (čl. 23.),

- pravo na dnevni odmor i plaćeni odmor od rada (čl. 24.),

- pravo na socijalnu zaštitu u svrhu osiguranja temeljnog dostojanstva čoveka (čl. 22.),

- pravo na dostojanstven životni standard (čl. 25.),

- pravo na zaštitu materinstva i detinjstva (čl. 26.)…

    Ovom prilikom, postavićemo pitanje da li u Srbiji danas možemo izgovoriti bilo koje od ovih načela ljudskih prava, a da ne poznajemo makar jednu osobu kojoj je to uskraćeno, odnosno nije omogućeno?

Svake godine 03.decembra obeležava se Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Ako se uzme u obzir procena da oko 10% svetskog stanovništva pripada ovoj grupi, onda je neophodno shvatiti da puko obeležavanje neće doneti razumnu meru poboljšanja uslova njihovog života. Uprkos navodnim nastojanjima, inicijativama i olakšicama za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, praksa pokazuje da je realno stanje potpuno drugačije. Kao najbolji primer možemo navesti situaciju u preduzeću „DES“ d.o.o., Novi Sad koje bi trebalo biti preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju, osposobljavanje za rad i zapošljavanje invalidnih lica i invalida oštećenog sluha, sa statusom preduzeća od posebnog društvenog interesa. Osnovano je 1948 . godine, sa ciljem da što organizovanije pruži pomoć u pogledu rehabilitacije i zapošljavanju lica oštećenog sluha… Ove godine, nakon velikih problema oko neredovnog islaćivanja zarada i poreza i doprinosa, konačno je problem rešen. Na kratko. Tako što je broj zaposlenih smanjen sa oko 270 na 30ak ljudi. Ovaj podatak svedoči da Srbija kao društvo mora pronaći delotvornije mehanizme nego što su reči i obećanja, kako bi radnici sa invaliditetom imali jednake šanse za život.

Savez samostalnih sindikata Srbije organizovao je okrugli sto iniciran alarmantnim podacima o migracijama iz zemlje ka inostranstvu. Radi se pretežno o mladim i visokoobrazovanim građanima koji traže bolje uslove za život i rad. Skup je održan u Vrnjačkoj Banji 19 – 20.11. 2018. godine uz prisustvo predstavnica UGS „Nezavisnost“ i podržalo ga je Panevropsko regionalno veće Međunarodne konfederacije sindikata s obzirom da je tema u spektru prioriteta MKS.

Skup je otvorila predsednica Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović Bosanac predstavljajući sliku Srbije danas, koja se svake godine smanjuje za broj stanovnika jednog grada srednje veličine poput Bora ili Zaječara (35 – 38 000). Faktori koji na to utiči su niski prirodni priraštaj (-5,4%, odnosno drugi najniži u Evropi) i masovan odlazak građana (varira od 30 – 60 000 godišnje). U pogledu smanjenja stanovništa slična je situacija u svim zemljama Regiona, uključujući nove članice Evropske unije (osim Slovenije). Prosečna starost onih koji se iseljavaju je 28,5 godina, prosečna starost građana Srbije na privremenom radu ili boravku u inostranstvu je 34,7 godina dok je prosek godina građana u Srbiji 42,7 godina. Bolja je obrazovna struktura među građanima van zemlje nego onih u zemlji. Trend je da sve više odlaze i lica sa srednjom stručnom spremom poput medicinskog osoblja, građevinara, livaca, vozača. Gledajući studentsku populaciju, do 50% onih sa studija informacionih tehnologija planira odlazak (pretežno u SAD), i sa medicine (prvenstveno u Nemačku), kao i sa studija stomatologije, elektrotehnike i drugih prirodnih i tehničkih nauka. Među najčešćim razlozima odlaska u inostranstvo su nemogućnost nalaženja posla u struci (27%), slabo plaćen posao (21%), i nizak životni standard (20%). Istovremeno druga istraživanja prikazuju da su najčešći motivi za iseljenje standard (za 41% ispitanika), bolje plaćen posao (36%) odnosno loša situacija u zemlji (9%).

Poslova u domaćem građevinarstvu sve je više, a istovremeno je sve uočljiviji nedostatak zidara, tesara, armirača i drugih građevinaca koji poslednjih godina u velikom broju odlaze u inostranstvo radi znatno većih zarada, stvarajući tako određeni "vakuum" na domaćem tržištu.

U Srbiji danas nedostaje oko 30.000 građevinskih radnika. Taj deficit majstora različitih profila, po rečima Josipa Modića, predsednika sindikata građevinarstva Vojvodine i Novog Sada, i te kako se oseća i u Novom Sadu, uprkos podatku da u tom sektoru u gradu trenutno radi oko 11.000 ljudi.

- U gradu sad ima dosta posla u građevinarstvu, potražnja za radnicima je povećana, pa taj kadrovski deficit donekle popunjavaju majstori sa juga Srbije. Ključni problem je to što neki u građevini rade u takozvanoj crnoj ili sivoj zoni, pa su nelojalna konkurencija onima koji rade legalno, jer daju nešto veće zarade, pošto ne plaćaju doprinose.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije u okviru Programa javne rasprave o Nacrtu Zakona o agencijskom zapošljavanju, organizovalo  dana 14.11.2018. godine u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad  okrugli sto o Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju. Tekst Nacrta Zakona na okruglom stolu predstavili su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: Bojana Stanić, državni sekretar, Snežana Bogdanović, viši savetnik, Snežana Milajić, samostalni savetnik i Ivana Nikolić, samostalni savetnik.

  

Na sastanku su predstavnici Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, kao i drugih sindikalnih organizacija izneli svoje primedbe i predloge za poboljšanje odredbi Nacrta Zakona o agencijskom zapošljavanju. Ocenjeno je da je donošenje ovog Zakona, pozitivan pomak u našem zakonodavstvu, a sve u cilju smanjenja brojnih zloupotreba u pogledu prava iznajmljenih zaposlenih u odnosu na zaposlene koji su u radnom odnosu kod poslodavca, koji angažuje zaposlene preko Agencija i studentskih zadruga. Naime, donošenjem ovog Zakona ustupljeni zaposleni posredstvom agencija imaće ista prava u pogledu visine zarada, naknada zarada i drugih primanja, kao i jednake uslove rada, u odnosu na zaposlene koji su u radnom odnosu kod poslodavca, koji angažuje radnike posredstvom agencija. Obzirom da Nacrt Zakona treba poboljšati i preciznije urediti pojedine predložene institute,  Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je pozvalo sve zainteresovane da svoje Primedbe, predloge i sugestije dostave u pisanoj formi Ministarstvu, najkasnije do 23. novembra 2018. godine, do kada traje javna rasprava. Tokom okruglog stola u Novom Sadu, čula su se i oprečna mišljenja predstavnika privrednih društava koji sada angažuju radnike na tzv. „lizing“ procentualno u znatno višem procentu u odnosu na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca, nego što to predviđa Nacrt Zakona o agencijskom zapošljavanju.