Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština u okviru projekta „Sindikalna škola: U znanju je snaga“ organizovao je 26. i 27. oktobra 2018. godine Seminar na temu: Borba za rodnu ravnopravnost ili borba protiv neravnopravnosti.

Program Seminara obuhvatio je predstavljanje Sekcija žena koje deluju na teritoriji Grada Novog Sada i teritoriji AP Vojvodine. Predavači su bili Varvara Lazarević, Predsednica Sekcije žena Novog Sada i Jadranka Svirčev, Predsednica Sekcije žena Vojvodine. O iskustvima i temama rada kojim se bave u Sekciji žena opštine Ruma prisutne je informisala Ljiljana Stanojević. Aktuelnu temu novog Zakona o podršci porodici kroz primere pojasnila je Valerija Ember, predsednica Gradskog odbora sindikata ugostiteljstva i turizma, a njenu prezentaciju možete videti OVDE.

Prisutni su učešćem u radu izneli svoje stavove o pitanju rodne ne/ravnopravnosti, ali i dali pozitivne primere o rešavanju pojedinih problema kao što su periodični zdravstveni pregledi, sindikalna putovanja, ali i programi solidarne pomoći zaposlenima.

Kao zaključak Seminara nametnula se tema poznavanja pravne regulative koja definiše prava zaposlenih žena ali i odnos društva prema ženama u opšte, što otvara mogućnosti za dalji rad i edukaciju članova Sindikata.

Seminar je organizovan u neposrednoj blizini Novog Sada, u Hotelu „Borkovac“ u Rumi. Edukaciji u okviru Seminara prisustvovalo je 30-ak zaposlenih i članova Sindikata.

U okviru Projekta "Sindikalna škola - U znanju je snaga", 12. oktobra 2018. godine, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Subotice, održan je jednodnevni seminar kojem je prisustvovalo petnaest sindikalnih predstavnika iz različitih preduzeća i ustanova sa teritorije opštine Subotice.

Tokom prvog dela seminara učesnici su bili u prilici da se edukuje o najznačajnijim pravnim pitanjima koja su neophodna za uspešan rad sindikata, ostvarivanja prava zaposlenih, kao i da se upoznaju sa najčešćim problemima u primeni Zakona o radu, iznesu svoju iskustva i dobiju konkretne odgovore. U drugom delu seminara kroz predavanja i aktivnu diskusiju učesnici seminara su razgovarali o pitanjima iz domena rada sindikata i funkcionisanja sindikata na nivou preduzeća, dok je u trećem delu vođena diskusija o aktuelnoj situaciji i mogućnostima osnaživanja sindikalnog pokreta, jačanja  jedinstva i uticaja sindikata u Srbiji.

Najnoviji izveštaj Evropske konfederacije sindikata (EKS) otkriva da su samozaposleni - i pored činjenice da već predstavljaju desetinu celokupne radne snage u Evropi – lišeni mnogih prava koja uživaju ostali zaposleni. U nekim zemljama Unije nije im dozvoljeno da se učlanjuju u sindikate; ne mogu kolektivno pregovarati o platama i uslovima rada; nemaju pristup blagodatima socijalne države, kao što su odsustvovanje u slučaju bolesti, davanja za slučaj nezaposlenosti, porodiljsko odsustvo i penzija.

Izveštaj posebno ističe negativne primere Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije, Turske i Srbije gde samozaposleni ne mogu postati članovi sindikata. U Nemačkoj, Španiji, Holandiji, Švedskoj, Danskoj, Irskoj, Belgiji, Italiji i Velikoj Britaniji zakoni koji regulišu konkurenciju ograničavaju kategorije samozaposlenih koji mogu da pregovaraju kolektivno ili otežavaju usaglašavanje oko visine primanja pozivajući se na to da radnici moraju da imaju jednog poslodavca.

Ovom prilikom želimo da informišemo javnost da su Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Novog Sada i Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Vojvodine, uputili inicijativu Ministarstvu finansija za izmenu 2 Zakona.

Detaljnom analizom stanja došlo se do čvrstog uverenja da je potrebno iz Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o privremenom uređivanju osnovica iz pojma „korisnici javnih sredstava“ izbrisati, odnosno izostaviti javna komunalna preduzeća, odnosno javna preduzeća kojima je osnivač jedinica lokalne samouprave jer javna komunalna preduzeća ne posluju na osnovu budžetskih propisa, nego na osnovu Zakona o javnim preduzećima i Programa poslovanja za tekuću godinu. Ovo se naročito odnosi na period nakon 1. decembra 2016. godine, kada je stupila na snagu izmena Zakona o budžetskom sistemu po kome javna preduzeća ne mogu biti inidrektni korisnici budžeta (a direktni nisu nikad ni mogli biti). Samim tim je bespredmetno da se ova pravna lica stavljaju u istu poziciju kao i direktni ili indirektni korisnici budžeta, i njihov položaj reguliše ovim propisima, jer se javna komunalna preduzeća finansiraju od pružanja komunalnih usluga i proizvoda, ne iz budžeta.

Ove godine Međunarodni dan dostojanstvenog rada, 07.oktobar, pada u nedelju. Nekome porodičnu nedelju, nekome svetu nedelju, a mnogima radnu nedelju. Ovde otprilike počinje i završava se priča o dostojanstvenom radu u svetu, a naročito u Srbiji. Iz godine u godinu sve je veća razlika između bogatih i siromašnih, nesigurnih poslova je sve više, a sa platama smo odavno prestali maštati o budućnosti. U nekim zemljama nedelja je početak sedmice, u drugima je kraj, a u sve većem broju zemalja sedmica, tj. radna nedelja nema kraj, tako da je svejedno kako se dani zapravo zovu. Ponedeljak, utorak, sreda... ili prvi, drugi, treći... dan u sedmici, odnosno nedelji. Ne moraju da budu ni prvi, drugi..., jer to su postali radnici... ne samo figurativno, već često i bukvalno, noseći brojeve na radnim uniformama. Koliko dostojanstveno se može biti broj? Koliko dugo se može izdržati da budeš broj? Nije ovo pitanje samo za nas radnike, ovo je pitanje možda pre za poslodavce. Što je više brojeva manje je dostojanstva. Što je manje dostojanstva, više je nezadovoljstva. Savez samostalnih sindikata svim svojim članovima želi slobodnu nedelju, dostojanstven rad i povećanje broja na platnim listićima.