Dugogodišnji predsednik Gradskog odbora metalaca Novog Sada i član Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, Novak Vasić, podneo je neopozivu ostavku na sve funkcije u SSMS i u SSSNS i opština iz zdravstvenih razloga.

Milan Čežek, Član gradskog veća SSSNS i predsednik Gradskog odbora samostalnog sindikata radnika zaposlenih u bankama, osiguravajućim društvima i drugim finansijskim organizacijama Novog Sada otišao je u penziju. Sindikalac koji je u mnogome doprineo sindikalnoj borbi i organizovanosti nedostajaće da svojim iskustvom i autoritetom motiviše i okuplja ljude oko večito plemenitog cilja - borbe za radnička prava.

Ovom prilikom, Milanu je uručen prigodan poklon i Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština mu želi lepe penzionerske dane.

Aktivisti Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština danas su delili flajere građanima ispred zgrade Radničkog doma "Svetozar Marković" i informisali ih o pravima radnika, razmenjivali iskustva o uslovima rada u Novom Sadu, savetovali ih i nudili pomoć. Stekao se utisak da građani shvate da nemaju dostojanstven rad, tek nakon što saznaju šta je dostojanstven rad u biti. Nažalost, predugo trajanje stanja u kojem se malo po malo radnicima čerupaju prava, dovelo je do toga da se ni zakonima garantovana prava ne uzimaju uvek za ozbiljno, te se sve manje poštuju. Zbog toga je izuzetno važno da se svake godine sedmog oktobra, ali i mnogo češće od toga, o radnicima priča, jer radnici smo svi mi, kojim god poslom da se bavimo, a (ne)dostojanstven rad je uslov za (ne)dostojanstven život.

Fotografije sa događaja možete videti OVDE.

Naš sindikat se temom dostojanstenog rada bavi 365 dana u godini. Često se to ne vidi i teško dolazi do građana Srbije. Sedmi dan oktobra meseca je dan kada se u svetu obeležava međunarodni dan  dostojanstvenog rada i kada se naprasno i samo tada svi sete radničke klase, pa je to idealna prilika da se zapitamo ima li dostojanstvenog rada u Srbiji. Ako je rad ugovoren, redovno plaćen i dovoljan za dostojanstven život sa mogućnošću da mladi ljudi kada se zaposle mogu uzimati kredite i bez bojazni planirati svoj put, ako je uz to bezbedan, onda pričamo o dostojanstvenom radu, a toga je u Srbiji sve manje. Ako pričamo o neugovorenom radu, često bez prava iz radnog odnosa, loše plaćenom i nesigurnom, ako pričamo o prekarnom radu, onda je toga sve više u Srbiji. Da podsetimo - 350 000  ljudi u Srbiji radi za minimalnu zaradu koja ne pokriva potrošačku korpu u kojoj se nalaze namirnice za golu egzistenciju. Još toliko ljudi prima zaradu veću tek za 2000 ili 3000 dinara. Od 3 do 6 meseci svoju zaradu čeka 200 000 radnika, a 80 000 njih uopšte ne prima zarade.

Ova tužna slika dovodi do toga da ulazimo u EU polako, parcijalno, ali sigurno sa po 60 000 ljudi godišnje. Ovaj proces je zbog pandemije prekinut, ali će vrlo brzo biti ponovo aktuelan. Stoga pozivamo predstavnike vlasti i poslodavce da krenemo u proces vraćanja dostojanstva srpskom radniku jer će u protivnom bojim se, poput stiha narodne pesme koja kaže „drumovi će poželet Turuka...“, biti „Srbija će poželet radnika...“

Predsednik SSSNS i opština

Vladimir Gvozdenović

Od 2008. godine, Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC) obeležava 7. oktobar kao Svetski dan dostojanstvenog rada. Tog dana radnici i članovi sindikata širom sveta obeležavaju ovaj dan, kao simbol borbe za sigurnost radnog mesta, za redovne plate, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, bez diskriminacije, bezbednost na radu, mogućnost organizovanja u sindikate radi zaštite svojih interesa, te uključivanje u socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje, jer su to sve uslovi koji podrazumevaju pojam – dostojanstveni rad, i samo u slučaju da su ispunjeni ovi uslovi čovek može da živi od svog rada - DOSTOJANSTVENO.   

Dostojanstveni rad se temelji na uverenju da su za društveni napredak i razvoj, neophodne  sve četiri njegove osnovne komponente a to su: zapošljavanje, radno pravo, socijalni dijalog i socijalna zaštita. Svi ljudi moraju imati pravo na rad, na dobre uslove rada i na zaradu dovoljnu za osnovne socijalne, ekonomske i porodične potrebe, jer to je rad dostojan slobodnog čoveka, koji je precizno ugovoren od obe strane, koji je predvidiv i bezbedan i u fizičkom i mentalnom smislu i gde postoje jednake mogućnosti za žene i muškarce.