Podaci SSSNS
NERADNI DANI ZA PRVOMAJSKE I USKRŠNjE PRAZNIKE
- Detalji
Naime, prema Zakonu o državnim i drugim praznicima ("Sl. glasnik RS", br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011) , u Republici Srbiji praznuju se Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa. U 2021. godine, Vaskršnji praznici praznuju se počev od 30. aprila (petak) zaključno sa 3. majem (ponedeljak).
U Republici Srbiji Praznik rada je državni praznik koji se praznuje 1. i 2. maja. Kako ovaj državni praznik u 2021. godini pada u subotu i nedelju, to se, saglasno navedenom zakonu, ne radi i prvi naredni radni dan posle Vaskršnjih praznika koji pada u utorak 4. maja 2021. godine. Zakonom o državnim i verskim praznicima u Srbiji utvrđeno je da ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici "padne" u nedelju - ne radi se prvog narednog radnog dana. Međutim, s obzirom na to da će se ove godine praznovati drugi dan Vaskrsa u ponedeljak 3. maja, drugi dan Praznika rada (koji pada u nedelju 2. maja) prenosi se na prvi naredni radni dan - to znači na utorak 4. maj.
Zbog svega napred navedenog Pravoslavni vernici u Srbiji imaće za uskršnje i prvomajske praznike pet neradnih dana, a ukoliko su zaposleni to znači da na posao neće ići od petka, 30. aprila do utorka, 4. maja 2021.godine.
Održana sindikalna akcija za bezbedan i zdrav rad
- Detalji
Savez samostalnih sindikata Srbije uz podršku Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština, održao je danas, 19.04.2021.godine, u okviru kampanje sindikata za sigurnija radna mesta, akciju za podizanje svesti građana o bezbednosti i zdravlju na radu. U samom centru, kod "Katedrale", na raskrsnici putanja radnika najrazličitijih zanimanja, na mestu sudara najrazličitijih flajera, sindikalni aktivisti su informisali građane o stvarima koje im mogu sačuvati život, zdrav razum i dostojanstvo na radu.Kako je u proteklom periodu velik broj loših posledica (povreda i smrtnih ishoda) zbog nedovoljnog poštovanja propisa za bezbednost i zdravlje na radu, ovo je bila jedinstvena prilika da skrenemo pažnju svim građanima na važnost ove teme. Uz prikaz primera za brigu o sigurnosti radnika (zaštitna oprema i obuke) deljeni su edukativni flajeri, a kroz neformalan razgovor zainteresovanim građanima deljeni su saveti za poboljšanje njihove sigurnosti i uslova na radu, ali i prikupljana njihova iskustva. Da je tema zaista važna dokazuje i činjenica da su građani sami prilazili i postavljali pitanja, mahom žaleći se na uslove rada i bezbednosst u svom preduzeću.
Iako je usko vezano za radnička prava, bezbednost i zdravlje na radu je tema još bliža osnovnim društvenim normama, pravu na život, pravu da se niko ne povredi ili što je još gore, da pogine. Sigurna radna mesta su tu da živote pojedinaca i porodica učine boljim i lakšim, da stvore novu vrednost i garantuju razvoj i napredak.
Posebna tema je svakako i rad na crno koji je možda i najizraženiji u privrednoj grani u kojoj su povrede najčešće ili makar najočiglednije i najfatalnije - u građevinarastvu. Sigurna radna mesta podrazumevaju poštovanje svih zakonskih propisa za bezbednost i zdravlje na radu, ali isto tako i ugovori o radu, te zdravstveni pregledi, obuke i usavršavanja.
Zato, sigurna radna mesta kao cilj nikada ne može biti preskup, prevaziđen ili nepotreban.
Siguran radnik je najbolji radnik.
Medijska pažnja posvećena ovom problemu ne može se meriti sa informisanjem o trivijalnostima i marginalnim problemima, senzacionalističkim događajima u životima poznatih ličnosti ili sportskim (ne)uspesima na primer, a opet, ova tema traje i trajaće duže od svih njih, jer rad i zdravlje na radu postoji otkad je čoveka i postojaće doveka. Kanal 9, u svom stilu, potrudio se da ova vest pronađe put do javnosti. Prilog možete pogledati OVDE.
Posebna tema je svakako i rad na crno koji je možda i najizraženiji u privrednoj grani u kojoj su povrede najčešće ili makar najočiglednije i najfatalnije - u građevinarastvu. Sigurna radna mesta podrazumevaju poštovanje svih zakonskih propisa za bezbednost i zdravlje na radu, ali isto tako i ugovori o radu, te zdravstveni pregledi, obuke i usavršavanja.
Zato, sigurna radna mesta kao cilj nikada ne može biti preskup, prevaziđen ili nepotreban.
Siguran radnik je najbolji radnik.
Medijska pažnja posvećena ovom problemu ne može se meriti sa informisanjem o trivijalnostima i marginalnim problemima, senzacionalističkim događajima u životima poznatih ličnosti ili sportskim (ne)uspesima na primer, a opet, ova tema traje i trajaće duže od svih njih, jer rad i zdravlje na radu postoji otkad je čoveka i postojaće doveka. Kanal 9, u svom stilu, potrudio se da ova vest pronađe put do javnosti. Prilog možete pogledati OVDE.
Hotel "Vojvodina" u velikim problemima
- Detalji
Hotel Vojvodina sagrađen je 1854. godine. Od tada, nekoliko puta je menjao ime i vlasnike, ali nikad nije menjao izgled, kako unutrašnji tako i spoljašnji i uvek je služio kao simbol Novog Sada. Svedok rasta i razvoja Grada, poletnih ali i mračnih vremena, tačka na geografskoj i vremenskoj mapi bez koje se ne može zamisliti bat koraka u Novom Sadu. Kroz istoriju, u njegovim sobama, odmor od turističkog galopa pronašlo je desetine hiljada gostiju, a inspiraciju u njemu dobijali su najveći književnici, reditelji, muzičari, glumci, slikari... ali i ostali značajni učesnici u javnom životu. Neretko su u hotelu započinjale važne društvene promene i donošene značajne odluke za ovo podneblje.Nezaobilazna tačka prakse i razvoja novosadske ugostiteljske omladine odvajkada… kafa, čaj, ručak, kolači, gospodski ugođaj svim generacijama u restoranu u kojem je gužva znala biti poput onih u menzama, a ukusi nalik onih na dvorovima… Tako je nekada bilo, a poslednje vreme smračilo je svu slavu ovog raskošnog zdanja pod zaštitom države kao spomenikom kulture.
Privatizacija koja se završila oduzimanjem imovine kupcu, a potom i pandemija Covid-19 virusa učinili su da ovaj ponosni čuvar novosadskog aristokratskog arhitektonskog gena više ne vidi svoju budućnost. Ne treba se zanositi da se ponos i istorija stiču izgledom i datumom rođenja, jer svaka prošlost se lako zaboravlja, a svaka cigla se istroši kad nema ljudi da se o tome brinu. Upravo ljudi, radnici su ti koji su ovaj hotel postavili na noge i dali mu status. Status onoga koji odoleva promenama i nedaćama, status simbola i svedoka, mesto inspiracije i novih početaka.
Sada, kada sve veći broj radnika hotela dolazi u sindikat ne samo da traži svoja prava, već pre svega da izrazi zabrinutost zbog nedomaćinskog poslovanja i iskrenu tugu zbog nemoći dok hotel propada, i kada sve manje ljudi dolazi da boravi u hotelu zbog epidemiološke situacije, sada su preko potrebni sposobni i hrabri ljudi da ovu situaciju reše. Da li takvih ima u Agenciji za oduzetu imovinu koja upravlja hotelom ili su ipak pogrešni ljudi na pogrešnim mestima, pokazaće vreme, a nama ostaje da se borimo i nadamo da ovakav ugostiteljsko-turistički velikan neće otići u zaborav i da će oni koji mogu da pomognu u prevazilaženju problema, upravo to i učiniti.
ZAKLЈUČEN SPORAZUM O SARADNЈI SSS GRADA NOVOG SADA I OPŠTINA SA AUTO MOTO KLUBOM PALIĆ
- Detalji
Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština je zaključio Sporazum o saradnji sa AUTO MOTO KLUBOM PALIĆ, sa sedištem na Paliću u Subotici, Dubrovačka br. 37 A/2, koje pruža usluge tehničkog pregleda i registracije vozila, uz plaćanje na više mesečnih rata, putem administrativne zabrane.Navedenim Sporazumom, članovi Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština mogudobiti komplet uslugu tehničkog pregleda vozila, registracije i osiguranja motornih vozila, uz plaćanje naviše mesečnih rata, putem administrativne zabrane, bez kamate, do maksimalnog iznosa od 30.000,00 dinara.
Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština će članovima sindikata koji budu želeli da koriste usluge AMK Palić i pogodnosti koje pruža članstvu sindikata zaključen Sporazum o saradnji, izdati potvrdu o članstvu u SSS grada Novog Sada i opština kao dokaz AMK Paliću da je u pitanju član sindikata.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona Auto moto kluba Palić 024 555 500 koji se nalazi na adresi Dubrovačka br. 37A/2, Palić.
Treći deo intervjua predsednika Gvozdenovića, o stanju u privredi
- Detalji
Predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada Vladimir Gvozdenović izjavio je da se pandemija nije u velikoj meri odrazila na smanjenje broja zaposlenih i zatvaranje firmi u tom gradu, ali da zabrinjava pad prihoda malih i srednjih preduzeća, kao i njihova nelikvidnost.On je, u intervjuu za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da je i u „normalno vreme“ uobičajeno da se neke firme gase, a nove otvaraju, što se nije mnogo promenilo ni sada, čemu je delom uticala i državna pomoć preduzećima.
„Međutim, evidentiran je pad prihoda malih i srednjih preduzeća za 15 do 30 odsto u 2020. u odnosu na prethodnu godinu, dok je u turizmu taj procenat čak 40 do 90 odsto“.
Takođe, u porastu je broj firmi koje su nelikvidne duže od 180 dana, kojima je račun u blokadi, a zabrinjava i pad u oblasti ugovaranja novih poslova u Srbiji i sa inostranstvom, navodi Gvozdenović.
On ukazuje i na pad ulaganja u opremu i edukaciju radne snage, „što se će se neminovno negativno odraziti u narednom periodu, jer su već vidljivi produžeci rokova u plaćanju između privrednih subjekata“.
Tokom 2020. godine je u Novom Sadu zabeležen pad zaposlenosti za 6,59 odsto u odnosu na prethodni period, pa je bez posla 13.014 osoba, dok se među zaposlenima čak tri četvrtine radnika suočilo sa promenom radnih uslova – preovladava rad od kuće, dok je smanjen i broj smena u fabrikama.
Opširnije: Treći deo intervjua predsednika Gvozdenovića, o stanju u privredi
