Podaci SSSNS
Usvojena nova minimalna cena rada
- Detalji
Iako se sindikati nisu složili sa ostalim socijalnim partnerima oko visine povećanja minimalne cene rada, ona je ipak usvojena kako je ranije najavljeno.Od 1. januara iduće godine minimalna cena rada biće 230 dinara po satu ili 40.020 dinara mesečno, što je rast od 14,3 odsto, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali, posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta.
Osim toga, neoporezivi deo će biti povećan na 20.712 dinara, dok će i doprinosi za penziono osiguranje biti veći za jedan odsto.
„Na taj način anuliraćemo trošak koji donosi minimalna zarada, kako bismo smanjili mogućnost otpuštanja zbog rasta minimalnih zarada“, kazao je Mali.
Dostignuto je, kako je rekao, više od 81 odsto minimalne potrošačke korpe i da je to ono što je u ovom trenutku moguće.
Mali je rekao da je Vlada usvojila niz mera i najavio da će dalje rasti i penzije, ali i plate dok do kraja 2025. ne dostignu prosek od 1.000 evra.
“Svaki put su slične priče, nismo se dogovorili, 14,3 odsto jeste najveće povećanje do sada, ali razlika sa minimalnom potrošačkom korpom je sve veća i veća. Ona koju smo mi juče kupili I predstavili je danas javnosti je koštala više od 50.000 dinara”, rekao je Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Za 128 dinara, koliko se izdavaja u korpi za obrazovanje, naglasio je, može da se kupi jedna i po sveska.
“Dogovor je da u istoj ravni budu minimalna zarada i korpa, ali taj minimum nije ispoštovan”, ukazao je Orbović.
Gostovanja u medijima o aktuelnim temama
- Detalji
Predsednik Gvozdenović o minimalnoj zaradi
- Detalji
Praksa koja je u Srbiji postala deo predstave zvane SOCIJALNI DIJALOG, ponavlja se i ove godine. Predsednik Republike u junu mesecu izađe u javnost sa podatkom kolika će biti minimalna zarada od januara sledeće godine. Vlada Republike Srbije čeka da se sindikati i poslodavci ne dogovore (kao da Vlada – država ne zapošljava ljude, a u stvari je najveći poslodavac u Srbiji), a onda donesu odluku o iznosu minimalne zarade (u visini one koju je predsednik u junu najavio). Minimalna zarada kao i prosečna, nikad veće. Ide nam dobro na svim poljima. Zašto se onda bunimo mi iz sindikata i već nekoliko godina nismo saglasni sa iznosom minimalne zarade?- Zato što je u dogovoru sa Vladom i poslodavcima, minimalna zarada trebala da pokriva iznos minmalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu još od prošle godine. Iako je i ta korpa oskudna i nedovoljna za život, ni to se nije ispoštovalo.
- Trenutni iznos koji je najavio predsednik bilo bi povećanje od 14% ili oko 40.000,00 dinara. Minimalna potrošačka korpa iz maja meseca 2022. godine je 42.000,00 dinara. Po računici stručne službe Saveza samostalnih sindikata Srbije, ta korpa je u junu bila 52.000,00 dinara. Da ne govorimo da se poskupljenja tek očekuju, a da će se minimalna zarada koju donese Vlada 15.septembra primenjivati tek od sledeće godine. Znamo svi da se tek očekuje veći inflatorni udar. Korektan predlog našeg pregovaračkog tima bio je da povećanje ide u dva koraka. Prvo povećanje minimalne zarade odmah u septembru u visini predloženog iznosa, a od Nove godine, kada se bude znalo kolika je inflacija, za toliko da se donese novo povećanje.
Minimalac na pregovorima
- Detalji
Pregovarački tim Saveza samostalnih sindikata Srbije učestvuje na sastancima za utvrđivanje minimalne cene rada u Republici Srbiji za 2023. godinu.Naš pregovarački tim čine Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije i potpredsednik Veća SSSS, Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije i potpredsednica Veća SSSS i dr Sanja Paunović, stručna saradnica u Odeljenju za pravna, ekonomska i socijalna pitanja Saveza.
Pored predstavnika našeg sindikata, u pregovorima za novi „minimalac“ učestvuju i predstavnici UGS Nezavisnost, Unije poslodavaca Srbije, Ministarstva finansija i Ministarstva rada.
Predstavnici SSSS izneli su svoje stavove i svoju pregovaračku platformu, u smislu da minimalna cena rada, i na osnovu nje obračunata minimalna zarada, za 2023. godinu, ne može biti niža od minimalne potrošačke korpe. Isti stav izneli su i predstavnici UGS Nezavisnost.
Klimatska kriza zahteva zakon o maksimalnim radnim temperaturama na nivou Evrope
- Detalji
Dok se Britanija priprema za najtoplije temperature ikada zabeležene, prvobitno oduševljenje neobičnim letnjim vrućinama ustupilo je mesto zabrinutosti oko uticaja koji bi mogao da ima na zemlju koja je skoro potpuno nespremna za tako vruće vreme.Suočen sa prvim crvenim upozorenjem na ekstremne vrućine u zemlji, britanski sindikat GMB pozvao je na hitno usvajanje zakona kako bi se radnici zaštitili od prisiljavanja da rade po vrućini i opasno nezdravoj temperaturi.
U Velikoj Britaniji ne postoji propis koji definiše kolika mora biti temperatura na radnom mestu pre nego što radnik može opravdano zatražiti da ga pošalju kući.
Smernice za zdravlje i bezbednost zahtevaju da radno mesto bude „udobno”, ali se definiše samo prekomerna hladnoća, navodeći da temperature ne bi trebalo da padnu ispod 16 stepeni Celzijusa u kancelarijskom okruženju ili 13 stepeni ako je posao fizički zahtevan.
Ne pominje se gornja granica, koja se verovatno nije smatrala neophodnom pre nekoliko decenija, ali koja je sada goruće pitanje.
Iznenađuje činjenica da zemlje koje su mnogo više naviknute na visoke temperature nisu mnogo bolje pripremljene.
Na nivou Evropske unije ne postoji zajedničko pravilo koje definiše maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu. Ali neke zemlje su implementirale svoje.
U Francuskoj, „Code du travail” – koji diktira zakone o radu zemlje – ne određuje maksimalnu temperaturu na radnom mestu, ali zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu da rade svoj posao u bezbednim uslovima – što bi moglo da uključi njihovu zaštitu od rizika koje predstavlja ekstremna vrućina.
Prema jednoj od odredbi zakona poslodavci u građevinskom sektoru moraju svojim radnicima da obezbede najmanje 3 litra vode dnevno – što bi se moglo smatrati ključnim olakšanjem tokom vrućih dana.
Druga odredba dozvoljava radnicima da prekinu svoje poslove kada se plaše neposredne opasnosti po njihov život – ali da li bi to uključivalo toplotni talas nije eksplicitno definisano zakonom.
Italijanski zakon o radu ne definiše maksimalnu dozvoljenu temperaturu na radnom mestu, ali slično kao u Francuskoj, zahteva od poslodavaca da se postaraju da njihovi radnici mogu bezbedno da obavljaju svoj posao.
Opširnije: Klimatska kriza zahteva zakon o maksimalnim radnim temperaturama na nivou Evrope
