Najnoviji izveštaj Evropske konfederacije sindikata (EKS) otkriva da su samozaposleni - i pored činjenice da već predstavljaju desetinu celokupne radne snage u Evropi – lišeni mnogih prava koja uživaju ostali zaposleni. U nekim zemljama Unije nije im dozvoljeno da se učlanjuju u sindikate; ne mogu kolektivno pregovarati o platama i uslovima rada; nemaju pristup blagodatima socijalne države, kao što su odsustvovanje u slučaju bolesti, davanja za slučaj nezaposlenosti, porodiljsko odsustvo i penzija.

Izveštaj posebno ističe negativne primere Bugarske, Mađarske, Poljske, Rumunije, Turske i Srbije gde samozaposleni ne mogu postati članovi sindikata. U Nemačkoj, Španiji, Holandiji, Švedskoj, Danskoj, Irskoj, Belgiji, Italiji i Velikoj Britaniji zakoni koji regulišu konkurenciju ograničavaju kategorije samozaposlenih koji mogu da pregovaraju kolektivno ili otežavaju usaglašavanje oko visine primanja pozivajući se na to da radnici moraju da imaju jednog poslodavca.

Ovom prilikom želimo da informišemo javnost da su Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Novog Sada i Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Vojvodine, uputili inicijativu Ministarstvu finansija za izmenu 2 Zakona.

Detaljnom analizom stanja došlo se do čvrstog uverenja da je potrebno iz Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o privremenom uređivanju osnovica iz pojma „korisnici javnih sredstava“ izbrisati, odnosno izostaviti javna komunalna preduzeća, odnosno javna preduzeća kojima je osnivač jedinica lokalne samouprave jer javna komunalna preduzeća ne posluju na osnovu budžetskih propisa, nego na osnovu Zakona o javnim preduzećima i Programa poslovanja za tekuću godinu. Ovo se naročito odnosi na period nakon 1. decembra 2016. godine, kada je stupila na snagu izmena Zakona o budžetskom sistemu po kome javna preduzeća ne mogu biti inidrektni korisnici budžeta (a direktni nisu nikad ni mogli biti). Samim tim je bespredmetno da se ova pravna lica stavljaju u istu poziciju kao i direktni ili indirektni korisnici budžeta, i njihov položaj reguliše ovim propisima, jer se javna komunalna preduzeća finansiraju od pružanja komunalnih usluga i proizvoda, ne iz budžeta.

Ove godine Međunarodni dan dostojanstvenog rada, 07.oktobar, pada u nedelju. Nekome porodičnu nedelju, nekome svetu nedelju, a mnogima radnu nedelju. Ovde otprilike počinje i završava se priča o dostojanstvenom radu u svetu, a naročito u Srbiji. Iz godine u godinu sve je veća razlika između bogatih i siromašnih, nesigurnih poslova je sve više, a sa platama smo odavno prestali maštati o budućnosti. U nekim zemljama nedelja je početak sedmice, u drugima je kraj, a u sve većem broju zemalja sedmica, tj. radna nedelja nema kraj, tako da je svejedno kako se dani zapravo zovu. Ponedeljak, utorak, sreda... ili prvi, drugi, treći... dan u sedmici, odnosno nedelji. Ne moraju da budu ni prvi, drugi..., jer to su postali radnici... ne samo figurativno, već često i bukvalno, noseći brojeve na radnim uniformama. Koliko dostojanstveno se može biti broj? Koliko dugo se može izdržati da budeš broj? Nije ovo pitanje samo za nas radnike, ovo je pitanje možda pre za poslodavce. Što je više brojeva manje je dostojanstva. Što je manje dostojanstva, više je nezadovoljstva. Savez samostalnih sindikata svim svojim članovima želi slobodnu nedelju, dostojanstven rad i povećanje broja na platnim listićima.

Nakon održanog sastanka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kome su prisustvovali ministar prosvete, ministar državne uprave i lokalne samouprave, državni sekretar ministarstva finansija i predstavnici reprezentativnih sindikata prosvete, Ministarstvo prosvete je izdalo saopštenje u kome se između ostalog navodi: „Vlada Republike Srbije potvrdila je danas dogovor između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika u vezi sa reformom platnog sistema u tom sektoru čime će se zaposleni u prosveti izjednačiti sa ostalim korisnicima republičkog budžeta, za kojima su godinama zaostajali“.
Iako je ovakav ishod posledica štrajkova i mnogobrojnih teških sastanaka, nadamo se da je ovo tek korak ka pravom vrednovanju radnika u sferi obrazovanja.
Po odluci Republičkog odbora sindikata obrazovanja, od ponedeljka, 08.10.2018.godine, privremeno se prekida štrajk zaposlenih u osnovnim i srednjim školama.

Dana 25.09.2018. održana je devetnaesta sednica Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština.
Veće je, radi usaglašavanja sa izmenama i dopunama Statuta SSS Srbije, donelo Odluku o izmenama i dopunama Statuta SSS grada Novog Sada i opština i utrdilo prečišćen tekst Statuta. Razmatran je materijal: „Uticaj ekonomskih kretanja na socijalni položaj zaposlenih i penzionera u Srbiji, odnosno Novom Sadu“. Usvojeni su izveštaji sindikata grupacija u sastavu SSS grada Novog Sada i opština. Izvršena je uporedna analiza kretanja članstva i članarine za prvih osam meseci ove i prethodne godine i još jednom je ponovljeno da je neophodna istrajnost i veći angažman za omasovljenje članstva.
U okviru tekućih pitanja,  Veće je razmatralo i socijalni položaj zaposlenih u javnom sektoru od početka primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, od novembra 2014. godine do danas i zaključilo da je potrebno uputiti dopis predsedniku Vlade R Srbije i Ministarstvu finansija sa zahtevom da se postojeći Zakon ukine. Razmatrana je i informacija u vezi povećanja vrednosti minimalne neto zarade po radnom času, počev od januara 2019. godine, kao i o izmenama niza Zakona koji se odnose na zaposlene u javnom sektoru.
Takođe, razmatrana je informacija o socijalnom položaju penzionera sa primanjima iznad 25.000,00 dinara od početka primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija (novembar 2014. godine) do danas. Konstatovano je da bi najavljena izmena člana 80 Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju pogoršala postojeći položaj penzionera, pa je Veće SSS grada Novog Sada i opština je zaključilo da je potrebno uputiti dopis predsedniku Narodne Skupštine, sa zahtevom da se odustane od njegove izmene.