top
Please update your Flash Player to view content.

Juče je održan sastanak predstavnika reprezentativnih sindikata obrazovanja sa predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva finansija i privrede.

Bili su prisutni: ministar Žarko Obradović, pomoćnici ministra Zoran Kostić i Ljubiša Antonijević i Zoran Tubić ispred Ministarstva prosvete, kao i dvoje predstavnika Ministarstva finansija, koji se, iskreno, nisu mešali u svoj posao. Raspravljalo se o zahtevima sindikata i o mogućnostima Ministarstva prosvete da nešto od tih zahteva prihvati.



 

Pođimo redom:

Zahtev da se broj učenika ograniči na najviše 25 u odeljenju, koji je zajednički za sve sindikate, ministru nije prihvatljiv, jer se po njihovoj računici na taj način povećava broj izvršilaca. Oni su izneli podatke da u Srbiji u osnovnim i srednjim školama ima 876.222 đaka i 42.666 odeljenja, što znači da je prosečan broj učenika u odeljenju 20,5 i to u osnovnim školama 19,1 a u srednjim 24,4. Naravno da ove cifre ne znače ništa u vezi sa našim zahtevom, jer statistika može da dokaže sve što hoćemo, a u pojedinačnom slučaju ne znači ništa. Pored 1830 škola u Srbiji ima veliki broj isturenih odeljenja, u kojima u razredu sede po 5 – 6 učenika, tako da bi trebalo videti kompletnu raspodelu broja učenika u odeljenjima, odnosno, ono što je najvažnije – koliko škola u Srbiji ima prosečan broj učenika preko 25, da bi mogli ozbiljno da razgovaramo o našem zahtevu.

Drugi osnovni zahtev sindikata da se odloži primena finansiranja po glavi učenika do 2020. godine nije prihvatljiv za ministra, jer je on, navodno, obećao MMF-u i Svetskoj banci da ovaj nesrećni projekat krene od 2014. godine. Oni će sada, navodno, kroz pilot – projekat da utvrde formulu za finansiranje. Pilot – projekat u 16 opština počinje na jesen. Pa će tako oni u julu mesecu 2014. godine da shvate da finansiranje ne ide, pa će da menjaju Zakon ili, što je verovatnije, da krenu sa finansiranjem, pa da pogase male škole i hiljade ljudi da ostane bez posla. Šta su radili tri godine, zašto već nisu ispitali opravdanost projekta, ko je uzeo pare (2,5 miliona Evra), naravno, nisu hteli da odgovore. Pri celom ovom zamešateljstvu, oni dobro znaju kako je finansiranje po glavi učenika loše prošlo u Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji. Pitamo se kad je ovaj sistem tako dobar, što ga nije uvela Hrvatska i Slovenija – zemlje koje mnogo više od nas izdvajaju za obrazovanje, a imaju iste probleme sa malim školama i natalitetom.

Što se tiče uvođenja srednjeg obrazovanja kao obaveznog, ministar se slaže sa tim, samo smatra da treba da se promeni Ustav. Naši pravnici tvrde da to nije tačno i da Ustav ne zabranjuje obaveznost srednje škole.

Sindikat obrazovanja Srbije pokrenuo je i pitanje prebacivanja isplate jubilarnih nagrada sa lokala na nivo države. Kad je shvatio o čemu se radi,, ministar se „izvadio“ na Dinkića, koji bi trebalo da o tome da glavnu reč. Kad će to da se desi, kad izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja idu već danas na Vladu, niko ne zna. Ne lipši magarče do zelene trave!

Što se tiče Uredbe kojom bi se razredno starešinstvo povećalo sa 4% na 7%, ministar nije imao ništa protiv, ali i tu finansije treba da daju glavnu reč.

Jedino što se realno dogodilo na tom satanku je što će biti formirana komisija za rad na koeficijentima, koju će sačinjavati po jedan predstavnik reprezentativnih sindikata, Zoran Kostić i Zoran Tubić ispred Ministarstva prosvete, kao i predstavnici Ministarstva finansija i rada. Sve po lepom komunističkom običaju: kad ne znaš šta da radiš ili nećeš nešto da uradiš, a ti formiraj komisiju!

Što se tiče povećanja plata ili zamrzavanja plata, ministar je izričito protiv zamrzavanja plata, samo – ko njega pita.

(Informacija sa sajta Sindikata obrazovanja Srbije)

 


bottom