top
Please update your Flash Player to view content.

Međunarodna Konfederacija Sindikata (ITUC) objavila Index Globalnih Prava za 2014. godinu

Index Globalnih Prava 2014.  nosi podnaslov „Najgore zemlje Sveta za radnike“. Svi u nekoj meri poznajemo priču o pravima radnika. Znamo ponešto i o Konvencijama MOR-a i o Direktivama EU, ili smo bar čuli za njih. I sve što u tim dokumentima piše je baš lepo osmišljeno . I da, zaboravismo da pomenemo zakone o radu. I za njih važi isto (bar u nekim zemljama). Ali, da li je sve tako i u praksi? Da li se i u praksi poštuju ta prava radnika? Ili su to samo mrtva slova na papirima? Ne, nije tako i u praksi. Ne, u praksi se uglavnom ne poštuju prava radnika. Da, to su, u mnogim zemljama, samo mrtva slova na papirima. Ne bismo da, kako narod kaže, izmišljamo toplu vodu. Neki su to već učinili i dokumentovali. Potrudili su se da čitav svet sazna.
ITUC je objavio svoj Index Globalnih Prava za 2014. godinu, a potpisala ga je Sharan Burrow, generalni sekretar ITUC-a. Podelio je zemlje u šest kategorija i označio ih brojevima: 1, 2, 3, 4, 5 i 5+. Svaka kategorija ima svoje karakteristike:
1. Neredovno (povremeno) kršenje prava – kolektivna radna prava su, u generalnom, garantovana. Radnici mogu slobodno da se udružuju i da brane svoja prava kolektivno sa vladom i/ili kompanijama i mogu da poboljšaju svoje uslove rada putem kolektivnog pregovaranja.
2. Ponavljano kršenje prava – zemlje u ovoj kategoriji imaju malo slabija kolektivna radna prava od zemalja u grupi 1. Pojedina prava su pod ponavaljanim napadima od strane vlade i/ili kompanija i narušavaju borbu za bolje uslove rada.
3. Redovno kršenje prava – vlada i/ili kompanije se redovno mešaju u kolektivna radna prava ili ne mogu u potpunosti da garantuju pojedine aspekte ovih prava. Postoje nedostaci u zakonima i/ili u određenoj praksi koji omogućuju često kršenje prava.
4. Sistematsko kršenje prava – radnici zemalja iz ove grupe su prijavili sistematsko kršenje prava. Vlada i/ili kompanije su angažovani u ozbiljnim naporima da slome kolektivni glas radnika dovodeći fundamentalna prava radnika pod neprekidne pretnje.
5. Nema garancije prava – zemlje iz ove kategorije su najgore zemlje na svetu za rad. Iako zakonodavstvo može da sriče poneka prava za radnike, radnici efektivno nemaju pristup ovim pravima i zbog toga su izloženi autokratskom režimu i nefer radnoj praksi.
5+. Nema garancije prava zbog sloma vladavine prava – radnici u zemljama iz kategorije 5+ imaju jednako ograničena prava kao radnici u kategoriji 5. Ipak, u zemljama iz kategorije 5+ ovo je u vezi sa disfunckionalnim institucijama kao rezultat internog konflikta i/ili vojne okupacije. U takvim slučajevima, zemlje su svrstane u kategoriju 5+.
Metodologija izrade Indexa Globalnih Prava za 2014. godinu je sledeća: pravni istraživači su analizirali poslednje propise za svaku zemlju kako bi identifikovali sekcije koje krše sindikalna prava. Prvo, identifikuje se zakonodavstvo koje reguliše pravo na slobodu udruživanja, kolektivno pregovaranje i pravo na štrajk, uključujući relevantne specifične sektorske propise. Analiza propisa je bazirana na činjenicama i na postojećim međunarodnim radnim standardima.
Kršenje propisa u praksi je identifikovano kroz upitnik poslat članicama ITUC-a (325) u 161 zemlji sa ukupnim brojem od 176 miliona radnika, kao i Globalnim Sindikalnim Federacijama. Upitnik je sadržao 34 pitanja. Sprovedeni su i regionalni sastanci, gde su data dodatna pojašnjenja. Kvalitativne informacije su filtrirane kroz 97 različitih indikatora. U konačnom, dodeljeni su poeni, koji dalje određuju kojoj kategoriji zemlja pripada.
Redosled rangiranih zemalja možete pogledati ovde.
Nakon svega iznetog i pregleda liste rangiranih zemalja, prosto se nameće nekoliko pitanja u vezi sa našom zemljom, jer je Srbija svrstana u kategoriju 2: Kako je to moguće? Da li su odgovori na pitanja iz upitnika realni? Ako jesu, da li će isto važiti i nakon donošenja novog Zakona o radu? Nacrt tog novog Zakona o radu krši čak i osnovna ljudska prava, a kamoli prava radnika, nije u skladu sa određenim Konvencijama. I konačno, da li su propisi iz oblasti rada i u našoj zemlji samo mrtva slova na papirima?

bottom