top
Please update your Flash Player to view content.
Od 2008. godine, Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC) obeležava 7. oktobar kao Svetski dan dostojanstvenog rada. Tog dana radnici i članovi sindikata širom sveta obeležavaju ovaj dan, kao simbol borbe za sigurnost radnog mesta, za redovne plate, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, bez diskriminacije, bezbednost na radu, mogućnost organizovanja u sindikate radi zaštite svojih interesa, te uključivanje u socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje, jer su to sve uslovi koji podrazumevaju pojam – dostojanstveni rad, i samo u slučaju da su ispunjeni ovi uslovi čovek može da živi od svog rada - DOSTOJANSTVENO.   
Dostojanstveni rad se temelji na uverenju da su za društveni napredak i razvoj, neophodne  sve četiri njegove osnovne komponente a to su: zapošljavanje, radno pravo, socijalni dijalog i socijalna zaštita. Svi ljudi moraju imati pravo na rad, na dobre uslove rada i na zaradu dovoljnu za osnovne socijalne, ekonomske i porodične potrebe, jer to je rad dostojan slobodnog čoveka, koji je precizno ugovoren od obe strane, koji je predvidiv i bezbedan i u fizičkom i mentalnom smislu i gde postoje jednake mogućnosti za žene i muškarce.
Dostojanstven rad mora biti u centru pažnje svih nas -  kako državnih, tako i sindikalnih akcija, jer kroz socijalni dijalog moramo biti usmereni na poboljšanje kako ekonomskog razvoja i položaja zaposlenih, tako i ublažavanje posledica krize koja je nastala zbog uvođenja restriktivnih mera u borbi protiv korona virusa.
Na žalost, stvarnost u praksi pokazuje suprotnu sliku.  Ključni problemi trenutno u Srbiji su visoka nezaposlenost i neaktivnost mladih, generalno niske stope zaposlenosti sa naglašenim rodnim jazom, neformalno zapošljavanje i rizik od siromaštva i socijalne isključenosti. Većina zaposlenih u Srbiji, i muškaraca i žena, ne zarađuje dovoljno za pristojan a kamoli dostojanstven život, dok žene prolaze kroz drastično nepovoljnije uslove za rad.
Iako je jedna od osnovnih pretpostavki dostojanstvenog rada pravo na rad bez diskriminatorskih ograničenja, studije o položaju žena na tržištu rada sprovedene u poslednjih nekoliko godina ukazuju da su žene u Srbiji u daleko nepovoljnijem položaju nego muškarci uz prisutnu rodno zasnovanu diskriminaciju a odnose se i na visoku stopu nezaposlenosti žena, manji stepen ekonomske aktivnosti,  razlike u zaradama i kršenje radnih prava. Sve ovo ukazuje da su žene u Srbiji, na žalost, još uskraćenije za DOSTOJANSTVENI RAD, nego muškarci.  
Zabrinjavajući su podaci koji ukazuju i na otežan položaj mladih žena u poređenju sa njihovim vršnjacima i da bi trebalo posegnuti za merama koje ciljaju na to da uvećaju učešće žena na tržištu rada, ali i sprečavaju diskriminaciju pri zapošljavanju i među profesijama. Rodni jaz postoji u svim indikatorima tržišta rada; kod žena su znatno niže stope zaposlenosti i značajno više stope neaktivnosti. Nejednak pristup zapošljavanju prisutan je u svim starosnim grupama i na svim nivoima obrazovanja. Najveće rodne nejednakosti su u grupi starijih i kod zaposlenih sa srednjim obrazovanjem. Politike zapošljavanja u Srbiji nemaju rodnu perspektivu ni u jednoj fazi planiranja: analizi stanja, definisanju problema, određivanju mera jer ne postoje rodno senzitivni indikatori.
Savez samostalnih sindikata Grada Novog Sada i opština, se preko Sekcije žena, a i kroz svoj rad, trudi da preko raznih seminara i obuka obuči svoje članove u cilju unapređivanja znanja o rodnoj ravnopravnosti, boljeg prepoznavanja i evidentiranja slučajeva rodne diskriminacije na tržištu rada i adekvatnog bavljenja takvim slučajevima, prepoznavajući značaj podizanja svesti opšte populacije o pitanjima rodne diskriminacije na tržištu rada, naročito kada je reč o ranjivijim grupama, koje su često marginalizovane u srpskom društvu. Ovo je važno kako bi lica koja su doživela diskriminaciju mogla da prepoznaju prirodu rodne diskriminacije i bila dovoljno osnažena da podnesu pritužbu nadležnoj instituciji. Sve građanke i građani moraju biti upoznati s tim šta je rodna ravnopravnost a samim tim i rodna diskriminacija  na tržištu rada, koja su im prava i kakve su im opcije na raspolaganju, u slučaju da dožive rodnu diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja.
Zato za dostojanstveni rad, ravnopravno!

Predsednica Sekcije žena SSSNS i opština
Miroslava Nedeljkov

bottom