top
Please update your Flash Player to view content.
Po treći put od 2011. godine, Fondacija Fridrih Ebert, kancelarija za Srbiju i Crnu Goru, podržala je posetu mladih aktivista Nemačkog saveza sindikata DGB mladim sindikalcima u Srbiji. Ovaj put poseban doprinos dala je predstavnica Unije slobodnih sindikata Crne Gore predstavljanjem projekta za poboljšanje uslova stručnog obrazovanja mladih uz aktivne mere zapošljavanja.
Bojana Bijelović Bosanac, predsednica Sekcije mladih SSSS istakla je važnost uključivanja mladih u organe sindikata i podsetila prisutne na poruku predsednika SSSS, Ljubisava Orbovića upućenu Samostalnim sindikatima, a u vezi predstojećih sindikalnih izbora.
Harun Demirkan, koordinator Međunarodne grupe mladih Nemačkog saveza sindikata DGB i aktivista granskog sindikata usluga Ver.di kazao je da u okviru DGB-a kao krovne organizacije deluje osam različitih granskih sindikata i da svi imaju organizovane sekcije mladih. Svi rade u okviru Nemačkog saveza sindikata, kao krovne organizacije, ali smo u najvećoj meri nezavisni. DGB kao krovna organizacija ima oko 6 miliona članova i svi mlađi od 27 godina su članovi Sekcije mladih, ima ih blizu 500 000. Član sindikata i Sekcije mladih može biti svaki zaposleni, radnik, učenik, student i nezaposleni. Naglasio važnost sistema dualnog obrazovanja, koji je bitan faktor u borbi sa nezaposlenošću mladih. Dualni sistem obrazovanja predstavlja srednje stručno školovanje uz praksu u određenom preduzeću. Sindikati nastoje da svojim mladim članovim, učenicima u procesu dualnog obrazovanja, obezbede zasnivanje radnog odnosa u istom preduzeću. Posebno je važno istaći da ste u sistemu dualnog obrazovanja plaćeni za rad koji obavljate u preduzeću. Sistem obezbeđuje pogodnosti i privredi i mladima. Privreda dobija spremnu, adekvatno obučenu i motivisanu radnu snagu dok mladi dobijaju sertifikovanu potvrdu o stečenim veštinama i radnom iskustvu, zaradu i bolju perspektivu na tržištu rada.
Tanja Šindevolf iz Sindikata obrazovanja i nauke GEW učesnicima seminara dala je informacije vezane za instrumente koje sindikat koristi za komunikaciju sa mladima. Kao jedan od najbitnijih ona je navela obilazak škola koje učestvuju u dualnom sistemu obrazovanja.
Tomas Štrase, iz industrijskog sindikata IG BAU objasnio je učesnicima seminara da u Nemačkoj ne postoji jedinstveni zakonski akt koji reguliše oblast radnog prava. Naime, nema jedinstven zakon o radu, već radno pravo proizilazi iz mnoštva različitih zakona. Saodlučivanje na nivou preduzeća, regulisano je Ustavom, tako da u procesu donošenja odluka u firmi učestvuju osim sindikata i saveta zaposlenih i predstavnici mladih koji su u sistemu dualnog obrazovanja. Radnici angažovani preko agencija mogu se učlaniti u odgovarajući granski sindikat u sastavu DGB i za njih važe odgovarajući sektorski kolektivni ugovori i uslovi poput npr. ugovorene minimalne zarade. Za radnika preko agencije zarada i uslovi rada moraju biti isti kao za stalno zaposlenog u preduzeću. Više nije dozvoljeno da preduzeće otpusti svoje radnike, primi ih u posebnu agenciju za privremeno zapošljavanje i potom ih ponovo angažuje pod lošijim uslovima.
Prestavnica u Uniji slobodnih sindikata Crne Gore i koordinator Sekcije mladih USSCG Ivana Mihajlović, naglasila je da je rad preko agencija i u toj zemlji izazvao mnoge diskusije. Agencije predviđene za privremeno ustupanje zaposlenih postaju prave agencije za lizing radnika koji ne mogu da napuste začarani krug privremenih i nesigurnih poslova. Program stručnog osposobljavanja mladih bez radnog iskustva, pokrenut od Vlade Crne Gore 2012. godine pokazao je da mnogi poslodavci nemaju stručne, tehničke, ljudske i prostorne kapacitete da realizuju stručnu i mentorsku obuku mladih. Istovremeno se kroz istraživanje Unije slobodnih sindikata pokazalo da mladi ne poznaju stvarno svoja radna prava ali su dobili stručnu pomoć od sindikata u vidu seminara, informativnih materijala, SOS linije.
Kako je već napomenuto da je ovo treći po redu seminar sa kolegama iz Nemačke, Sekcija mladih SSSNS istakla bi važnost svih navedenih primera delovanja kako školstva tako i tržišta rada Nemačke, te da bi i sami kao država trebali težiti ka takvom obliku rada u skorijoj budućnosti.

bottom