top
Please update your Flash Player to view content.

Održana tribina povodom Međunarodnog dana studenata

Međunarodni dan studenata uporište je dobio u događaju iz davne 1939. godine kada su Nacisti 17. novembra u krvi ugušili studentske demonstracije u Pragu. Sve je počelo  kada su nacističke vlasti zaustavile demonstracije u glavnom gradu koje su u znak nezavisnosti Čehoslovačke Republike pokrenuli studenti Medicinskog fakulteta Karlovog Univerziteta. Tokom demonstracija student Jan Opletal je ustreljen i preminuo je 11. novembra. Četiri dana nakon toga 15. novembra, njegova pogrebna povorka u kojoj je bilo nekoliko hiljada studenata, pretvorena je u anti-nacističke demonstracije. Nacisti su na demonstracije odgovorili zatvaranjem svih ustanova visokog obrazovanja i poslali više od 1200 studenata u koncentracione logore. Već 17. novembra devet studenata i profesora je streljano. Zbog toga, ovaj dan obeležava se kao Međunarodni dan studenata. Prvi Međunarodni dan studenata obeležio se 1941. godine.
Na taj dan 1989. godine ponovo se dogodio otpor studenata u Čehoslovačkoj. Češki i slovački studenti su se suprotstavili vladi koja je želela da uguši njihovu pobunu protiv komunističkog režima. Taj otpor je predstavljao početak takozvane plišane revolucije, koja je pomogla padanju režima. Ovo je dokaz da su studenti u dva navrata bili više nego svesni situacije u kojoj se nalazi njihova zemlja. Prvi put nisu uspeli da se izbore za svoje ideje i Svet je dobio II Svetski rat. Da jesu, ko zna... Drugi put su se izborili, Čehoslovačka je dobila plišanu revoluciju i od tadašnje nerazvijene zemlje u kojoj je vladala nezaposlenost, podeljena je na dve, Češku u kojoj je sada nezaposlenost samo oko 7.3%, a među visokoobrazovanim tek nešto više od 2.5%, i Slovačku, u kojoj je nezaposlenost oko 13.5%, dok je u glavnom gradu, Bratislavi ispod 2%. I po njima je to visoka nezaposlenost, jer je to najgore stanje otkad su ušli u EU. Takođe, na ovaj datum dogodili su se i drugi događaji povezani sa studentskim nemirima. 1973. godine grčka vojska je napala na zgradu atenske politehnike, u kojoj su se zabarikadirali studenti. Otpor studenata je predstavljao početak kraja diktature, koja je trajala do jula sledeće godine. Zbog tih događaja Grčka je 17. novembar proglasila kao Dan grčkih studenata.
Treba podsetiti i na događaje u našoj zemlji, kada je na velike studentske proteste 1968. godine u Jugoslaviji, reagovao predsednik tadašnje republike rečenicom: “Studenti su u pravu”, i na taj način okončao demonstracije koje su pretile da eskaliraju u mnogo više od sporadičnih krvavih sukoba. Mnogo krvaviji sukobi su se nažalost dogodili 28 godina kasnije kada su studenti takođe bili u pravu, ali je to pravo ugušeno silom. Jedno je sigurno, da su uspeli u svojim namerama, sada bi se u zemlji slavio Međunarodni dan studenata, umesto što se zaboravlja, možda i namerno, jer sa fakultetskim diplomama se mogu izgleda samo da praviti aviončići.
Dana 18. novembra, Međunarodni dan studenata, u organizaciji Sekcije mladih SSSNS-a, obeležen je tribinom na temu “Položaj mladih u Srbiji”. Tribina održana u Velikoj sali Radničkog doma “Svetozar Marković”, 18.11.2013. godine bavila se upravo pitanjima budućnosti mladih ljudi u Srbiji. Pričali su predstavnici pokrajinskih organa vlasti, gospodin Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i njegov pomoćnik gospodin Drago Đokić. Oni su govorili o aktuelnim merama Sekretarijata koje stimulišu zapošljavanje, ali i o planovima  za budućnost koji se tiču ovog problema. Prisutnima se obratio predstavnik Nacionalne službe za zapošljavanje Dušan Marjanović sa programima za rešavanje pitanja nezaposlenosti koje nudi ta ustanova. Slavko Novaković je ispred Unije poslodavaca Novog Sada je i Unije poslodavaca Vojvodine branio stavove vezane za Novi zakon o radu, dok je sa druge strane, pravnik SSSNS-a Draginja Bejatović pričala o izrazito lošim stranama istog. Među prisutnima se nakon njenog sažetog prezentovanja loših stvari u predlogu Zakona, stekao utisak da je svaka tačka razmatranja gora od prethodne. Svoje viđenje problema izneli su i članovi Sekcije mladih, Anđelka Bajić i Dario Kosić, svojim zrelim sagledavanjem situacije, ali i predloženim načinima za prevazilaženje krize i poboljšanje položaja mladih. Predsednik Sekcije mladih SSSS Bojana Bijelović Bosanac i predsednik Sekcije na nivou Grada, Vasilija Bojić, pozvali su mlade na odgovornost i aktivnost.
Čini se da je veliki akcenat od strane svih učesnika stavljen na dualno obrazovanje u kom bi se praksa studenata stavljala kao prioritet i služila kao most između fakulteta i budućeg posla. Činjenica je da su izneti stavovi učesnika Tribine, ili bolje reći njihova viđenja problema potpuno različiti, toliko, da bi se reklo da ne pričaju o istim stvarima. Jaz između realnosti na koju se po osnovu činjenica pozivaju predstavnici mladih i sindikata i onoga što  što zastupa vlast i Unija poslodavaca teško će se moći premostiti.
Dan ranije, u Beogradu, predstavnik najviših organa republičkih vlasti, Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije Tomislav Jovanović, svojom čestitkom povodom međunarodnog Dana studenata dao je još jedan primer nesagledavanja problema na pravi način:
"Želim da vaša mladost i želja za obrazovanjem budu pokretači novih i boljih ideja. Zajedno ćemo učiniti da naša obrazovna i naučna javnost budu vrednovane na način kako to i zaslužuju, i da se veoma brzo uključimo i stanemo u red najboljih i najprestižnijih.
Naša tradicija i naša sadašnjost to traže, a budućnost to sa pravom očekuje.
Budite vredni i ne štedite sebe jer naučeno se uvek isplati. Želim vam da u budućnosti vaše znanje i sposobnost utkate u lepšu, bolju, perspektivniju i tolerantniju Srbiju".
Mi se nakon Tribine pitamo - u kojoj to Srbiji se isplati biti vredan i obrazovan? U ovoj gde je skoro 50% mladih nezaposleno? U Srbiji je celokupna nezaposlenost blizu 30% i ima tendenciju daljeg porasta. Setimo se, Česima i Slovacima je visoko 7 i 13% nezaposlenosti, a nama 30 izgleda nije. Ili jeste?
Na tribini se nakon izlagača, pružila prilika i posetiocima da se čuje njihova reč. I čula se. Predstavnici studenata, nevladinog sektora i nezaposlenih visokoobrazovanih mladih pričali su o tri stvari:
- nepostojanju mogućnosti zapošljavanja diplomaca sa najvišim prosecima, jer nisu članovi stranaka,
- napuštanju zemlje nakon studija i
- o katastrofalnom Zakonu o radu koji je predložila Vlada Republike Srbije.
Ovo su bila mišljenja troje mladih rezigniranih ljudi koji su nakon tolikih šamara koje nam pruža ova “socijalna“ država ustali i rekli svoje najdublje istine:
ja sam spremna da idem od tribine do tribine dok Gradska vlast ne čuje moj glas;
ja ću da idem iz zemlje čim diplomiram jer ovde ne postoji mogućnost da se zaposlim, a kamoli da pristojno zarađujem;
ja ne znam šta da radimo povodom Novog zakona o radu, radim u državnoj firmi, ali ako se ovako nastavi, ne znam šta će biti sa bilo kim od nas, jer već svi strepimo za posao.
Ovo su predstavnici mladosti, predstavnici žrtvovanih generacija koje nemaju sutra. Ali, koliko je u pitanju generacija? Dve? Ne, već dve decenije generacija kao broj skuplja prašinu na Nacionalnoj službi za zapošljavanje.  Procenat nezaposlenih osoba od 18 do 35 godina hrli ka 50! Ovo su budući roditelji koji ne znaju kako da zasnuju porodicu u ovoj nesigurnoj situaciji. Ako i skupimo hrabrosti i u nemaštini osnujemo porodicu, hoće li i naša deca biti žrtvovane generacije? Da li ćemo im rođenjem darovati život ili  nepravednu, mučnu borbu za preživaljavanjem?
Ono što raduje, jeste da se juče na Tribini osetila iskrenost i hrabrost među mladima,  konačno, čuo se njihov glas, naš glas. Setite se šta su kroz istoriju postigli studenti, setite se kakve su predosetili probleme i da su uvek oni bili ti koji su pokretali promene i uspavanu naciju. Na kraju krajeva, nama mladima je Bolje sutra i najpotrebnije. Juče Velika sala nije bila ispunjena, ali je bila puna! Vi koji ste došli, znate zašto ste to uradili. Ne da biste kritikovali gradsku vlast, ne da biste čuli kakav nas novi zakon o radu čeka, ne da biste otišli iz svoje zemlje, nego da biste ostali ovde, i zato je sala bila puna! A napuniće se i sedišta koja su ostala prazna, postaće i Velika sala mala, a mi ćemo
onda smeti da izađemo i ne samo da kažemo, nego da zahtevamo ono što nam pripada, ono malo što tražimo – normalan život. I onda će morati da nam ga daju ili ćemo ga mi uzeti sami, jer mi hoćemo i znamo kako da ga stvorimo, jer mi smo budućnost ove zemlje.

Vise fotografija sa tribine, možete videti ovde.

bottom