top
Please update your Flash Player to view content.

Pravo na naknadu izgubljene zarade i naknada umesto vraćanja na rad (član 191. stav 1-4 zakona o radu)

Tužilac ima pravo na naknadu izgubljene zarade bez obzira na to što je ostvario i naknadu umesto vraćanja na rad, jer su to dva odvojena, nezavisna zahteva koji se međusobno ne isključuju.
 

Iz obrazloženja
 
Navedenom presudom utvrđeno je da je tužilac bio u radnom odnosu sa tuženim do 03.03.2010. godine kada mu je otkazan ugovor o radu.

Nakon što mu je prestao radni odnos prijavio se Nacionalnoj službi za zapošljavanje i u tom statusu bio sve do 15. aprila 2010. godine.

Tužilac je 22.03.2010. godine podneo tužbu zahtevajući da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu, a umesto vraćanja na rad, da mu se isplati naknada štete u visini 18 mesečnih zarada.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj P1.2725/10 od 26.01.2011. godine poništeno je rešenje tuženog od 03.03.2010.godine o otkazu ugovora o radu i tuženi obavezan da tužiocu po osnovu naknade štete zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, umesto vraćanja na rad isplati iznos od 595.576,50 dinara sa zateznom kamatom od 22. marta 2010. do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu poslovni broj Gž1.746/11 od 12.decembra 2011. godine odbijena je žalba i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu posl. br. P1.2725/10.

Da je tužilac radio kod tuženog u periodu od 04.03.2010. do 22. marta 2010. godine (kada je podneo tužbu u parnici P1.2725/10) ostvario bi zaradu u iznosu od 33.737,07 dinara a da je radio u periodu od 4. marta 2010. do 14. aprila 2010. (do kada se nalazio na evidenciji nezaposlenih lica kod Nacionalne službe zapošljavanja) ostvario bi neto zaradu i to: za mart 2010. godine u iznosu od 50.351,69 dinara i od 01. do 14. aprila 2010. godine iznos od 27.198,47 dinara ili ukupno 77.550,16 dinara.

Pravilno je sud pošao od odredbi člana 191. stav 1-4 Zakona o radu kojima je propisano da ukoliko sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad ako on to zahteva, pored vraćanja na rad poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu po zakonu pripadaju, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje,
naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje jezaposleni ostvario po osnovu rada po prestanku radnog odnosa, a ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada koje bi ostvario da radi i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina života zaposlenog, kao i broja izdržavanih članova porodice.

Naime, pravo na integralnu štetu, saglasno odredbi čl.191.st.2 Zakona o radu, predstavlja posledicu restitucije, dok pravo na paušalnu štetu, saglasno odredbi čl.191.st.4. Zakona o radu, predstavlja supstituciju reintegracije zaposlenog iz čega proizilazi da jedno pravo ne isključuje drugo.

(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1.2862/12 od 03.aprila 2013.godine)

bottom