top
Please update your Flash Player to view content.

(član 172 Zakon o državnim službenicima u vezi sa čl.179.st.1 tač.9 Zakona o radu)

Ako je tužilji kao namešteniku kod tužene radni odnos prestao po čl.172.Zakona o državnim službenicima  kojim je propisano da kad usled promena unutrašnjeg uređenja državnog organa ili uređenja sistema  državnih organa više ne postoji ni jedno radno mesto na koje može biti premešten ili raspoređen, namešteniku se otkazuje ugovor o radu sa kojim u vezi stoji čl.179 st.1 tač.9 Zakona o radu koji se na osnovu čl. 4 st. 3 Zakona o državnim službenicima primenjuje na nameštenike.

O b r a z l o ž e nj e

U toku postupka između ostalog utvrđeno je da je tužilja bila u radnom odnosu na radnom mestu kao nameštenik i da joj je radni odnos prestao  rešenjem kojim je utvrđeno da je proglašena tehnološkim  viškom usled organizacionih i ekonomskih promena uz pravo na isplatu otpremnine jer je donošenjem Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta izvršena promena unutrašnjeg uređenja i sistematizacije radnih mesta a nakon promene unutrašnjeg uređenja i sistematizacije ne postoji  radno  mesto na koje tužilja može biti  premeštena odnosno raspoređena, u skladu s čl. 71 Zakona o radu izdaje joj se potvrda o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.

Odredbom čl. 62 Zakona o radu propisano je da se zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle 6 meseci neprekidnog rada. Pod  neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti zbog bolovanja i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Da bi zaposleni mogao da ostvari pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor a poslodavac bio u obavezi da isplati naknade štete po čl.76  Zakona o radu potrebno je da se kumulativno ispune dva uslova, da zaposleni nije koristio pravo na godišnji odmor i da postoji krivica poslodavca što zaposleni nije koristio godišnji odmor koja (krivica) po samom zakonu postoji ako  poslodavac ne dostavi rešenje o korišćenju godišnjeg odmora (čl.75 st 3 Zakona o radu) i kod prestanka radnog odnosa  po osnovu tehnološkog viška ne omogući zaposlenom pravo da godišnji odmor iskoristi. Dakle, tužilji kao namešteniku kod tužene radni odnos je prestao po čl. 172 Zakona o državnim službenicima kojim je propisano da kad usled promena unutrašnjeg uređenja državnog organa ili uređenja sistema državnih organa više ne postoji ni jedno radno mesto na koje može biti premešten ili raspoređen, namešteniku se otkazuje ugovor o radu sa kojim u vezi stoji čl. 179. st. 1 tač. 9  Zakona o radu koji se na osnovu  čl. 4 st. 3 Zakona o državnim službenicima primenjuje na nameštenike. Stoga je tuženi bio u obavezi da tužilji kao namešteniku  izda odgovarajuća rešenja o korišćenju godišnjeg odmora i omogući joj korišćenje  pripadajućeg dela godišnjeg odmora za 2010.g. po članu 69. st. 1 Zakona o radu. Nema krivice na strani poslodavca ukoliko je blagovremeno zaposlenom  uručio rešenje o korišćenju godišnjeg odmora  i u tome ga nije sprečavao. Tuženi je imao saznanja da će tužilji prestati  radni odnos po naznačenom osnovu pa je predhodno bio u obavezi i imao je mogućnost da donese rešenje  o godišnjem odmoru i tako joj omogući ostvarivanje prava na godišnji odmor.



(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu

Posl.br.Gž.1290/11 od 09.02.2011. godine)

 


bottom