top
Please update your Flash Player to view content.

(član 179.stav 1 tačka 2 Zakona o radu „Službeni glasnik RS“ br.24/05 i 61/05)

„Sud je utvrdio  da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan u celosti. Naime, iako je na nesumnjiv način utvrđeno da su tužioci napustili radno mesto, bez prethodnog odobrenja nadređenog rukovodioca i na taj način prekršili radnu obavezu predviđenu ugovorima o radu,sud je stanovišta da u konkretnom slučaju nema subjektivnog elementa otkaznog razloga,odnosno nedostaje krivica tužilaca.“

I  z   O b r a z l o ž e nj a:

 Tužioci  JM i CM, oba iz Novog Sada su dana 16.04.2010. godine podneli tužbu protiv tuženog radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu. Obrazlažući  istu naveli su da su višegodišnji radnici tuženog, te da su dana 20.03.2010.g. u vremenu od 17-18,30 časova prisustvovali sastanku Sindikalne organizacije tuženog, a sve svoje radne obaveze predviđene za taj dan i u navedenoj satnici izvršili dan ranije iz razloga što su želeli da prisustvuju sastanku sindikata. U odgovoru na tužbu tuženi se protivi tužbi u celosti ističući da su tužioci samovoljno napustili svoja radna  mesta, bez prethodnog odobrenja nadređenog lica na koji način nisu poštovali opšta akta tuženog, odluke i procedure ustanovljene kod tuženog a netačno su evidentirali i prikazali vreme rada u nalozima za rad, čime su izvršili povredu radne obaveze iz člana 14. ugovora o radu. Sud je nakon sprovedenog dokaznog postupka utvrdio  sledeće činjenično stanje:

„od momenta osnivanja Samostalnog sindikata kod tuženog su se pojavljivali problemi u vezi sa radom istog i ponašanja rukovodstva prema radnicima članovima sindikata sa kojim radnjama je bio upoznat i Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada. Dana 20.3.2010 bio je zakazan sastanak Sindikata i to u subotu sa namerom da što više zaposlenih može da prisustvuje istom. Obaveštenje  zaposlenima o održavanju sednice sindikata nalazilo se na oglasnoj tabli tuženog te nije sporno da su i zaposleni i rukovodstvo bili upoznati sa ovim podacima. Tužioci su želeli da prisustvuju sednici sindikata zbog čega su sve svoje obaveze predviđene za dan održavanja sastanka obavili dan ranije s tim što su u svojim nalozima za rad napisali da su iste izvršili toga dana u vreme održavanja sastanka. Sud je  utvrdio da je tužbeni zahtev tužilaca osnovan u celosti. Iako je na nesumnjiv način utvrđeno da su tužioci napustili radno mesto bez prethodnog odobrenja nadređenog rukovodioca i na taj način prekršili radnu obavezu predviđenu ugovorima o radu sud je stanovišta da u konkretnom slučaju nema subjektivnog elementa otkaznog razloga odnosno nedostaje krivica tužilaca. Kako su tužioci kritičnog dana (20.03.2010) obavili sve svoje radne obaveze do termina predviđenog za održavanje sastanka a radni nalog za taj dan su obavili dan ranije što je utvrđeno da je bilo ponašanje koje nije bilo neuobičajeno kod tuženog a pored toga sud je uzeo u obzir i činjenicu da pre ovog događaja  kod tuženog nikada nisu vršene  provere radnih naloga  niti su bili pokretani postupci protiv zaposlenih zbog vremenske nepodudarnosti u nalozima za rad. Sud je uzeo u obzir da ponašanje tužilaca nije prouzrokovalo nikakvu štetu tuženom niti klijentima tuženog što sve uz predhodno izneto govori u prilog odsustva krivice tužilaca za povredu radne obaveze koja im se stavlja na teret. Imajući u vidu sve navedeno, sud je stanovišta da su otkazi ugovora o radu tužilaca nezakoniti te je tužbeni zahtev usvojio i obavezao tuženog da tužioca CM vrati na rad  dok je u odnosu na tužioca JM dosudio naknadu štete u iznosu od 3 zarade jer isti nije zahtevao da se vrati na rad a koji iznos sud smatra osnovanim s obzirom na njegov radni staž od 7,5 godina.



Presuda Osnovnog suda Novi Sad

Posl.br.P1-2936/2010 od 23.03.2011.

 


bottom