top
Please update your Flash Player to view content.

(Zakon o ravnopravnosti polova Sl.gl.RS,br.104/2009. ***)

Građanskopravna zaštita - Aktivna legitimacija sindikata ili udruženja - Politički i javni život - Pokretanje postupka - Rokovi - Zastarevanje - Privremene mere

Zakon o ravnopravnosti polova ,na snazi od 24.12.2009.g. (osim odredbi člana 12,13,40,51  koji se primenjuju počev od 25.12.2010.g),uređuje stvaranje jednakih mogućnosti ostvarivanja prava i obaveza,preduzimanje posebnih mera za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije, zasnovane na polu i rodu i postupak pravne zaštite  lica izloženih diskriminaciji, uz poštovanje međunarodnih standarda i ustavnog jemstva,  uz obavezu  državnih organa da razvijaju  politiku jednakih mogućnosti,onemogujući bilo kakvu vrstu diskriminacije.

Odredbom  člana 35 ,ovog zakona u poglavlju Politički i javni život - Jednake mogućnosti političkog i drugog delovanja - propisano je pravo na učlanjenje u političku stranku i sindikate uz aktivno učešće u radu  i učešće u organima  političke stranke i sindikata i strukovnog udruženja bez diskriminacije po osnovu pola, u skladu sa aktima političke stranke, sindikata i strukovnog udruženja.

Sindikati i strukovna udruženja, u skladu sa stavom 2, 3 ,4 i 5  ovog člana,  obavezni su,  da svake četiri godine  usvajaju svoje planove delovanja sa navedenim posebnim merama za podsticanje i unapređenje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svojim organima a te mere moraju objaviti na svojoj zvaničnoj  internet prezentaciji počev od 1.decembra 2010.g.( obično proklamacijom da će se recimo u organima i na rukovodećim mestima  obezbediti 30% žena i tsl)

Odredbama člana 43 – 51,ovog zakona propisan je postupak sudske zaštite koji treba  da obezbedi pravnu  zaštitu lica izloženih diskriminaciji zasnovanu na polu i rodu zahtevajući da  nadležni sud utvrdi  da je povreda izvršena  diskriminatorskim  postupanjem,da zatraži zabranu vršenja radnji od kojih preti povreda za buduće, pravo da se stave van prometa i upotrebe sredstva  kojima se ovo vršilo( publikacije, udžbenici, tekstovi,pamfleti. Flajeri,reklamni i drugi propagandni materijal ) s pravom traženja  naknade za  materijalnu i nematerijalnu štetu.

Sindikat u skladu sa  stavom 1 ovog člana ima pravo aktivne legitimacije za pokretanje postupka i ima svojstvo stranke (tužioca)uz pismenu saglasnost diskriminisanog lica. Sindikat ima pravo  stupanja u parnicu  na strani tužioca  u svojstvu umešača.

Posebno naglašavamo da sindikat može pokrenuti postupak u svoje ime ako se radi o diskriminaciji kojim se povređuje pravo  većeg broja lica (grupe radnika, odelenja i sl.), broj  se ne određuje ali smo mišljenja da se ovo pravo može konstituisati  ako se radi o minimalnom broju od tri lica .

Zadobivši pravo aktivne legitimacije sindikat, čim pokrene postupak može  preko sredstava  javnog informisanja ili na drugi svoj način da obavesti i druga oštećena lica ( kao i druge sindikate i udruženja ) o pokrenutoj parnici i pozvati ih da se kao umešači pridruže njemu kao  suparničari ili kao tužioci  sve do zaključenja glavne rasprave.

Članom 45 propisuje se veoma važno pravo  da se postupak u parnici za ostvarivanje zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola može pokrenuti i pre okončanja postupka za zaštitu prava iz rada i po osnovu rada.

Ovi postupci su hitni, određuje se nadležnost suda na području gde tužilac ima prebivalište odnosno boravište,rokovi su skraćeni.

Članom 48 zakona u postupku u parnici za ostvarivanje građanskopravne zaštite zbog diskriminacije po osnovu pola tužilac je oslobođen predhodnog plaćanja troškova postupka.

Zbog značaja zaštitnog dobra ,zakonodavac propisuje obavezu suda da dostavi  sve pravosnažne odluke Ministrastvu  rada i socijalne politike ,nadležnom za poslove ravnopravnosti polova, koje je dužno da vodi evidenciju na način propisan Pravilnikom o evidenciji i dokumentaciji o pravosnažnim odlukama sudova o zaštiti zbog diskriminacije polova, koje je Ministar rada i socijalne politike doneo 17.12.2010.godine ( „Sl.glasnik RS,br.98/2010).

Rok za podizanje tužbe je šest meseci a počinje teći od dana kada je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje.

Spor ima svojstvo radnog spora.

Privremene mere

U toku postupka po službenoj   dužnosti ili po predlogu stranke sud može doneti privremene mere: 1. zabrane približavanja i 2. zabrane pristupa u prostor oko mesta rada.


bottom