top
Please update your Flash Player to view content.

(član 37. Zakona o radu -“Službeni glasnik RS“br.24/05 sa novelama)

“Radni odnos zasnovan na određeno vreme ne postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos u slučaju da poslodavac to pravo ospori zaposlenom, tako što sa njim ne zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme a zaposleni zaštitu svog prava nije ostvarivao po odredbama člana 195 stav 1 i 2 zakona o radu, pokretanjem spora pred nadležnim sudom, to je samim nastupanjem pravosnažnosti rešenja o prestanku tužiočevog radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme njegov radni odnos prestao kod tuženog i konačno i trajno i isti je izgubio ne samo pravo da pobija ta rešenja, sudskim putem, već je izgubio i pravo da parnicom traži preobražaj radnog odnosa - da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.”

(Presuda Gž1 4520/10 Apelacionog suda u Beogradu od 21.04.2010 godine)


O b r a z l o ž e nj e

Presudom prvostepenog suda u B. odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac dana 12.08.2007.g. po sili zakona zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, što je tuženi dužan da prizna i trpi, te da tužioca vrati na rad na radno mesto vatrogasca u odeljenje PPZ, u roku od 8 dana po prijemu pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja kao i da presuda zamenjuje ugovor o radu na neodređeno vreme. Apelacioni sud je prema činjeničnom utvrđenju u postupku utvrdio da je tužilac sa tuženim zaključio više ugovora o radu na određeno vreme i to kod tuženog (istog) poslodavca i uvek na istim poslovima, da mu je po svakom ugovoru o radu na određeno vreme dostavio rešenje o otkazu ugovora o radu sa utvrđenjem datuma prestanka radnog odnosa i gde je na svim ovim rešenjima sadržana pravna pouka da zaposleni može da pokrene spor kod nadležnog suda u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja kao i činjenicu da tužilac protiv ovih rešenja nije vodio sudski spor.

Naime, prema odredbi člana 195 stav 1 i 2 Zakona o radu („Sl.glasnik RS“br.24/05 sa novelama) protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava,zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja odnosno saznanja za povredu prava.

U skladu sa ovom pravnom normom tužilac je propustio da traži zaštitu protiv rešenja o otkazu ugovora o radu koja su donošena i tužiocu dostavljana, posle svakog isteka vremena zasnovanog radnog odnosa, po svakom od naznačenih ugovora o radu. On to nije uradio pa su rešenja postala pravosnažna.

Tužbu za utvrđenje da je radni odnos zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, tužilac je zasnivao na odredbi stava 1 i 4 člana 37. Zakona o radu, gde označena norma propisuje da radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može trajati duže od 12 meseci s tim da tako zasnovan radni odnos postaje radni odnos na neodređeno vreme ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovao radni odnos. To znači, da do ovog preobražaja dolazi po samom zakonu kad su za to ispunjeni navedeni uslovi. Međutim, ako poslodavac to pravo ospori zaposlenom, tako što sa njime ne zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, onda zaposleni zaštitu ovog prava ostvaruje pod uslovima iz člana 195 stav 1 i 2 Zakona o radu. U ovom slučaju tužilac je propustio da traži sudsku zaštitu protiv naznačenih rešenja o prestanku radnog odnosa zbog čega su ta rešenja postala pravosnažna i predstavljaju dokazno svedočanstvo da je tužiocu na zakonit način prestao radni odnos. Bez osnova je što je utvrđeno da je tužilac radio kod tuženog bez prekida 17 meseci i 12 dana po osnovu ugovora o radu na određeno vreme iz razloga što naznačena rešenja koja su tužiocu dostavljana, nisu od strane njega pobijana i samim tim predstavljaju dokaz da je tužiocu - zaposlenom svaki put na zakonit način prestao radni odnos.

Priredila Služba pravne pomoći GV

 

 

 

 


bottom