top
Please update your Flash Player to view content.

ŠTA JE EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA ?

- nadležnost- sedište- način obraćanja- garantovana prava
- konvencijske zabrane-predstavka -postupak- jezik -trajanje
- uticaj odluka suda na zakonodavstvo zemlje članice-

Evropskom konvencijom o ljudskim pravima kao međunarodnim ugovorom  potpisanim samo od zemalja članica  Saveta Evrope osnovan je Sud za ljudska prava  / ECHR engl.European Court of Human Rights / na dan 1.novembra 1998.godine,kada je stupio na snagu Protokol 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima, sa zadatkom da obezbedi da države članice Saveta Evrope poštuju prava i garantije koje su date Konvencijom o ljudskim pravima (1950). On to sprovodi kroz razmatranje predstavki (aplikacija,tužbi) podnetih od strane pojedinaca ili ponekad, država.

Sud ne može  razmatrati predstavke protiv fizičkih  lica ili privatnih institucija, kao što su privatne kompanije.

Kada se ustanovi da je  država članica prekršila jedno  ili više prava i garantija, Sud donosi presudu koja obavezuje  državu na koju se presuda odnosi da deluje u skladu sa njom.

Evropski sud za ljudska prava je međunarodni sud  sa sedištem u  Strazburu (Francuska) osnovan radi  obezbeđenja poštovanja Evropske konvencije  za  zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava  bavi se sporovima  između pojedinaca i država članica Saveta Evrope(SE) a izuzetno retko i među državnim sporovima.

Sud ima 47 sudija (koliko i članica Saveta Evrope). Sudije bira  Parlamentarna skupština SE na period od 9 godina i nakon toga ne mogu biti ponovo izabrani. Sudija iz Srbije je  Mr Dragoljub Popović


KOJA PRAVA SU ZAGARANTOVANA KONVENCIJOM ?

Konvencijom su za garantovana sledeća prava i to:

- pravo na život;
- pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima;
- pravo na slobodu i bezbednost ličnosti;
- pravo na slobodu izražavanja;
- pravo na slobodu misli,savesti i vero ispovesti;
- pravo na slobodu udruživanja;
- pravo na slobodu okupljanja;
- pravo na efikasan pravni lek;
- pravo na mirno uživanje imovine;i
- pravo na slobodne izbore

ŠTA KONVENCIJA ZABRANJUJE?

Konvencija zabranjuje :

- mučenje i nečovečno  ili ponižavajuće postupanje i kažnjavanje;
- ropstvo ili ropski položaj i  prinudni rad;
- diskriminaciju  u uživanju prava i sloboda za garantovanih Konvencijom;
- proterivanje sopstvenih državljana iz zemlje ili sprečavanje njihovog ulaska u zemlju;
- kolektivno proterivanje stranaca.

PREDHODNI USLOV ZA PODNOŠENJE PREDSTAVKE

Pre obraćanja Sudu pojedinac mora iskoristiti svaki pravni lek unutar države  koji bi mu pomogao da predmet svoj reši ( ovo se obično odnosi  na podnete žalbe višem sudu i  vrhovnom sudu)Međutim nije dovoljno samo upotrebiti pravne lekove pred nacionalnim sudom već se mora  isticati i primedba na  ne poštovanje Konvencije u tim pravnim sredstvima unutar nacionalne države.

ŠTA  MOŽE BITI PREDMET PREDSTAVKE?

Predmet predstavke se mora odnositi  na jedno od garantovanih prava a to kršenje može podrazumevati veoma širok spektar svih mogućih situacija: mučenje i ponižavajuće postupanje sa zatvorenicima,nezakonita hapšenja,nedostaci u sudskim postupcima,razne diskriminacije u primeni prava,prava roditelja,prava deteta,nepoštovanje privatnog i porodičnog života,doma,privatne prepiske,sva ograničenja  u izražavanju mišljenja ili saopštavanju ili primanju informacija,kršenja slobode učešća na okupljanjima ili demonstracijama,isterivanje  ili izručenja iz zemlje,oduzimanje imovine i eksproprijacija  i sl.

KAKO SE PODNOSI PREDSTAVKA SUDU?

Predstavka se podnosi slanjem pisma Sudu u kom se  navode  jasne informacije  koje se odnose na predstavku ili popunjavanjem formulara za podnošenje predstavke slanjem na adresu:

The Registar
European Court of Human Rights
F-67075 Strasbourg Cedex


U predstavci treba navesti kratak rezime vezan za činjenice i žalbe,indikaciju o tome  koja prava iz Konvencije su prekršena, pravne lekove koji su do sada upotrebljeni,fotokopije presuda.
Stranka ima pravo da zatraži da joj  identitet  ne bude obelodanjen i o tome odmah u predstavci  mora obavestiti  Sud i izneti razloge za to a odluku  o ovom zahtevu donosi  predsednik Suda.

POSTUPAK PRED SUDOM

Sve podnete predstavke razmatraju se besplatno (stranka  mora sama snositi samo svoje  troškove  poput dnevnica angažovanog advokata, prepiske,istraživanja.). Postupak se  vodi isključivo pismeno što znači da nema saslušanja i o presudi se  stranka pismeno obaveštava.

NA KOM JEZIKU SE  VODI POSTUPAK?

Postupak pred Sudom se odvija na jednom  od dva zvanična jezika Suda -engleskim ili francuskim , sem ako predsednik Suda ne  odobri nastavak upotrebe  jednog od dva službena jezika na kom je podneta predstavka.
Državu u postupcima pred Sudom u Strazburu predstavlja njen državni agent (U Republici Srbiji ne koristi se naziv agent nego zastupnik. Državni zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava je dr Slavoljub Carić čija uloga nije samo da piše odgovore na predstavke građana, tj. brani članicu pred sudom, nego i da  prati izvršenje presuda  ECHR i da o tome izveštava  Komitet ministara Saveta Evrope.

KOLIKO TRAJE POSTUPAK PRED SUDOM U STRAZBURU?

S obzirom na povećani broj zemalja koje su ratifikovale Konvenciju i na broj  preko 100.000  predstavki u radu objektivno stranka može čekati i do godinu dana  pre nego što Sud počne prvu fazu razmatranja  predstavke. (Predstavke su hitne  ako se odnose na fizičku ugroženost i prekoredno se rešavaju)

ŠTA SE DOBIJA PRED OVIM SUDOM ?

Ako Sud utvrdi da je došlo do kršenja odredbi Konvencije stranka dobija  pravično zadovoljenje kroz određenu  količinu novca kao nadoknadu  za štetu  koja joj je naneta. Sud može  tražiti da se preduzmu i određene  individualne mere naprimer, ponovno otvaranje  predmeta  u slučaju nepravilnog postupka, uništavanje informacija dobijenih povredom prava na privatnost i dr. kao i obavezu da tužena država nadoknadi troškove koje je podnosilac imao pre ovim sudom.
U slučaju  da Sud utvrdi da  nije bilo kršenja Konvencije stranka podnosilac predstavke  ne snosi nikakve troškove .

IZVRŠENJE PRESUDE SUDA

Izvršenje presude  nije u nadležnosti Suda  već u nadležnosti Komiteta ministara Saveta Evrope / evropske vlade koja ekonomskim i političkim merama direktno utiče na vlade zemalja članica da sprovedu odluke suda)

GDE SE MOGU VIDETI DONETE  PRESUDE?

Sve presude su javne i  dostupne na internetu u bazi HUDOC: http://www.echr.coe.int

DOSADAŠNJI UTICAJ PRESUDA SUDA  NA ZAKONODAVSTVA ZEMALJA ČLANICA

Do sada ( maja 2011.g.) više država je  usvojilo  i preduzelo određene zakonske mere kao posledice presuda Suda i to:
Austrija - izmenila odredbe krivičnog zakona o postupanju  sa zatvorenicima u bolnicama
Belgija - donela zakon o skitnicama,zakon o subvencioniranju škola na francuskom jeziku u flamanskoj oblasti i promenila zakon o građanskim pravima bračne i vanbračne dece.
Danska - dopunila zakon o starateljstvu  nad vanbračnom decom.
Francuska - usvojila zakon o prisluškivanju telefona
Grčka - dopunila zakon o lišavanju slobode pre suđenja.
Italija - propisla obavezu prisustva advokata odbrane u sudskim postupcima uključujući i žalbu kasacionom sudu
Švedska - dopunila zakon o verskom obrazovanju
Švajcarska - podvrgla vojsku krivičnom postupku civila.
Ujedinjeno kraljevstvo - zakonom zabranilo telesno kažnjavanje u  državnim  školama.
Holandija - zakonom regulisala  mogućnosti  lišavanja slobode duševnih  bolesnika.


bottom