top
Please update your Flash Player to view content.

Smena rukovodstva preduzeća kao razlog štrajka

U preduzeću u kome radim (u pitanju je javno preduzeće) deo zaposlenih je doneo odluku o stupanju u štrajk radi ispunjenja zahteva za smenu direktora preduzeća. Molim Vas da nam odgovorite da li je ovaj štrajk sa ovim zahtevom zakonit ili ne i koje su posledice za zaposlene?

Po Zakonu o štrajku zaposleni mogu da organizuju štrajk radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada. Pod profesionalnim pravima i interesima podrazumevaju se radni, bezbednosni i zdravstveni uslovi rada. Ekonomska prava i interesi po osnovu rada regulišu Ustav i Zakon o radu. Ovim pravima treba dodati i socijalna prava. Problem nastaje kada je teško razdvojiti politički cilj od ekonomskih ciljeva tako da se za zakonitost štrajka uzima kao bitno utvrđenje šta je pretežnije u zaštiti i ostvarivanju ciljeva ( da li se radi o pretežno ekonomskim ili političkim interesima, a to je faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju). Iz ove odredbe tumačenja pojmova „profesionalni, ekonomski i socijalni interesi“ proizilazi da je svaki štrajk nezakonit koji ima za cilj ostvarivanje prava i interesa koji se odnose na učešće pojedinaca u javnom životu zemlje počev od biračkog prava, sloboda štampe, misli i javnog izražavanja, slobode zbora, udruživanja, prava na peticiju i koji imaju za cilj zahteve vezane za pripadnost nacionalnim manjinama, ali i štrajkove koji su usmereni na poništenje ugovora o privatizaciji, pritiske na pravosuđe ili nosioce političke vlasti. Zakon o radu (član 209) zaposlenima organizovanim u sindikat daje pravo da budu obavešteni od strane poslodavca o ekonomskim i socijalnim pitanjima od značaja za njihov položaj pri čemu se pod ovim pojmom “položaj“ podrazumavaju informacije o rezultatima poslovno-finansijskog poslovanja, isplaćenih zarada, troškova rada i poslovanja kao i o planovima poslovanja i očekivanim poslovnim rezultatima u tekućoj poslovnoj godini ili u predstojećem planskom periodu. Zakon o javnim preduzećima (“Sl. Glasnik RS“, br.119/2012) kao organe preduzeća predviđa nadzorni odbor i direktora (ako nije dvodomno) propisujući da odbor broji 3 člana kad je osnivač lokalna samouprava s tim da se jedan član imenuje iz reda zaposlenih. Nadzorni odbor donosi godišnje programe poslovanja, nadzire rad direktora, utvrđuje finansijske izveštaje javnog preduzeća, dok direktor organizuje i rukovodi procesom rada, vodi poslovanje javnog preduzeća, predlaže godišnje programe poslovanja i preduzima mere za njihovo sprovođenje. Organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća (npr. skupština jedinice lokalne samouprave) može razrešiti direktora pre isteka perioda na koji je imenovan, pored ostalog i zbog nesprovođenja godišnjeg programa poslovanja, kršenja svojih dužnosti, kao i zbog postupanja suprotnog pažnji dobrog privrednika-propusta u organizovanju poslova u javnom preduzeću kada se ne ostvaruje postavljeni cilj poslovanja, odnosno plan poslovanja i drugo.

Sledstveno navedenom u situacijama kada se od poslovodstva preduzeća (bilo javnog ili privatnog) ne ostvaruju planski zadaci, ostvaruju gubici u poslovanju i uopšte ne vodi profitabilna politika, zaposleni u cilju zaštite svojih profesionalnih, ekonomskih i socijalnih interesa imaju pravo i mogu od nadležnih organa zahtevati da utvrde da li postoje ispunjeni uslovi za smenu direktora preduzeća, koristeći štrajk kao poslednje sredstvo da primoraju nadležni organ (lokalne samouprave i nadzorni odbor) da donesu odluku da li postoje uslovi za razrešenje direktora pre isteka perioda na koji je imenovan.

Po oceni rada direktora od strane ovlašćenog organa štrajk se treba prekinuti, jer je cilj ispunjen, a u slučaju ako nadležni organi ocene da ne postoje razlozi za razrešenje svaki daljni štrajk bio bi nezakonit i poslodavac može da raskine ugovore o radu u skladu sa pravilima Zakona o radu .

 


bottom