top
Please update your Flash Player to view content.

(član 163 Zakona o radu Sl.gl.RS br.24/05 i 61/05)

Pitanje: Da li su zaposleni koji su zatečeni na radu na dan 31.12.2010.g  odgovorni i obavezni  da nadoknade štetu utvrđenu u prodajnom objektu  iskazanu kao  manjak po završnom inventarisanju i sravnjenju lista popisa i stvarnog stanja u slučaju  da  poslodavac zahteva da štetu  solidarno snose  u jednakim delovima svi zaposleni iako  su   pojedini zaposleni ukazivali da su vršene krađe od poznatih lica, da su iste prijavljivane odgovornim licima, da postoji  nedopustvo mali broj prodavaca u objektu preko ( 3 prodavca u objektu  veličine 500m2)   da bezbednost i nadzor nije adekvatan i da postoje nesravnjene inventarne liste  u poslednje tri godine  kao  i da se mnoga lica- zaposleni  više ne nalaze na radu kod poslodavaca, a ranije su radila u navedenom periodu ?

Odgovor: Pitanje odgovornosti naknade štete  zaposlenog prema poslodavcu  uređeno je samo Zakonom o radu i Zakonom o obligacionim odnosima.

Zakonom o radu je propisana odgovornost zaposlenog za štetu poslodavcu samo  ako je istu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepažnjom odnosno samo u slučaju ako postoji odgovornost koja može biti: krivična, prekršajna, disciplinska. Drugi uslov je da postoji krivica (samo namera ili krajnja nepažnja) da je šteta nastala i da je šteta  nastala na radu ili u vezi s radom. Tamo gde nije bilo namere nema ni krivice, a krajnja nepažnja postoji samo u slučaju ako je ponašanje zaposlenog bilo takvo kako to ne bi učinio imalo pažljiv čovek odnosno kada se zaposleni ne ponaša onako kako bi trebalo da se ponaša razuman i pažljiv čovek na konkretnom radnom mestu. Treći uslov je  pravilo  lične odgovornosti.  Ako je štetu prouzrokovalo više  zaposlenih svaki odgovara za štetu koju je prouzrokovao. Ako  ne može da se utvrdi deo štete pojedinačno za svakog zaposlenog svi su dužni da nadoknade štetu u jednakim delovima i u tom slučaju smatra se da su svi zaposleni  podjednako odgovorni. Zakon posebno utvrđuje pitanje odgovornosti pravilom: da se odgovornost utvrđuje kod poslodavca ili pred sudom i posebno (naglašavamo) da ukoliko zaposleni ne prihvati naknadu koju utvrdi poslodavac tada se postupak može voditi samo pred sudom. Bez sudske odluke ne postoji ni odgovornost zaposlenih. Inače, zakon predviđa tri vrste odgovornosti: pojedinačnu - kada se naknada zahteva od lica koje je  pričinilo štetu, podeljenu - kada svaki zaposleni odgovara za deo štete, a ako nemože da se utvrdi  različita visina prema svakom zaposlenom tada  su svi zaposleni jednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima i solidaranu odgovornost - kada štetu  snose svi zaposleni koji su je prouzrokovali krivičnim delom ili umišljajem, što se utvrđuje samo sudskom odlukom.

Na osnovu navedenog,  na okolnosti iz Vašeg pitanja smatramo da imate puno pravo da odbijete odluku poslodavca  da mu nadoknadite štetu (bez obzira da li solidarno  ili pojedinačno) ako nisu uzete u obzir okolnosti koje isključuju postojanje stvarne krivice Vas kao zaposlenih, te predlažemo da se svaki zaposleni obrati poslodavcu pisanim putem, kojim će ga obavestiti da štetu i krivicu ne prihvata i da istu može zahtevati samo u sudskom postupku.




bottom