top
Please update your Flash Player to view content.

U delu odredbi koji regulišu mogućnosti da se bez dozvole i bez naknade ili sa naknadom, objavljeno autorsko delo može koristi.

(Sl.glasnik RS,br.104/2009 i 99/2011, verzija na snazi od 4.1.2012.g.)

Predmet ovog teksta su odredbe o suspenziji isključivih prava i prava na naknadu  po Zakonu  o autorskim i srodnim pravima („Sl.glasnik  RS,br.104/2009 i 99/2011-u daljem tekstu:Zakon)

AUTORSKO DELO

Članom 2 Zakona o autorskim i srodnim pravima propisano je da je autorsko delo originalna duhovna tvorevina autora,izražena u određenoj formi bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, namenu, veličinu, značaj, način ispoljavanja kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine.

Autorskim delom se smatraju pored ostalog i : brošure,članci, prevodi, predavanja, govori, besede, slike, fotografije, crteži, skice, grafike,.

Autorsko delo se smatra objavljenim kad je na bilo koji način i bilo gde u svetu prvi put saopšteno javnosti od strane autora ili drugog ovlašćenog lica.

Pod autorom se smatra fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo i on je nosilac autorskog prava koja mogu biti moralna i materijalna.

Predmet ovog teksta su mogućnosti suspenzije isključivih prava  i prava na naknadu autora po samom Zakonu.

Bez dozvole autora i bez obaveze plaćanja autorske naknade objavljeno autorsko delo može se ( u skladu sa odredbama članova 42 -54 v-Zakona):

  1. umnožavati i javno saopštavati u okviru izveštavanja javnosti  putem medija,  kad se radi o nekom tekućem događaju u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja.

  2. slobodno koristiti sve novinske izveštaje, sve dnevne informacije i sve informacije pod oznakom „vesti“

  3. javno izvoditi i predstvljati, umnožavati(kopirati) radi poučavanja na nastavi, obrazovanju i edukaciji članova, polaznika ne samo unutar obrazovnih institucija, već to mogu biti i sindikati kada na seminarima vrše edukacijusvog članstva ( i gde se ne polaže ispit ) kao i za potrebe javnih biblioteka, muzeja, arhiva.

  4. za lične nekomercijalne potrebe, bez stavljanja u promet, niti koristiti bilo koji oblik  javnog saopštavanja (samo ukući“)

  5. umnožiti ako je prolazno ili ako slučajno čini  sastavni deo tehnološkog procesa, (omogućava prenos nekog podatka)

  6. pravo  citiranja ( uz obavezno navođenje autora, oznake, prepoznatljivosti i dr)

  7. pravo umnožavati sve što je  izloženo na ulicama, trgovima i tsl.

  8. pravo da se preradi objavljeno delo postoji ako se radi o parodiji ili karikaturi, da služi za lične potrebe i da nije dostupno javnosti, pod datim uslovima

BEZ DOZVOLE AUTORA A UZ OBAVEZU PLAĆANJA NAKNADE

dozvoljeno je:

1.za edukaciju i nastavu gde se ispit polaže, umnožavati-kopirati pojedinačne fotografije, odlomke, kratka autorska dela i drugo ( videti član 55. Zakona)

2.koristiti sve javno saopštene članke iz drugih sredstava javnog obaveštavanja pod uslovom da se odnose na tekuća ekonomska, politička ili verska pitanja pod uslovom da nema izričito vidljive autorove zabrane.

3.trodimenzionalno umnožiti sve što je trajno na ulici ili trgu objavljeno.

POVREDA AUTORSKOG PRAVA (član 204-Zakona)

Zakon u navedenom članu 204, pod povredom autorskog prava podrazumeva svako neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koja pripada nosiocu autorskog prava, neplaćanje naknade ili neizvršavanje i drugih obaveza propisanih ovim zakonom ili ugovorom.

Kao što se iz navedenog vidi izmenama koje su na pravnoj snazi od  4.01.2012.g u celosti je izvršeno usaglašavanje sa "Direktivom 2001/29EZ Evropskog parlamenta i saveta od 22.05.2001.godine o  autorskim i srodnim pravima u informatičkom društvu, prava na kopiranje,slučajevi  ograničenja autorskog prava, pravo na pravičnu naknadu.

UMNOŽAVANJA AUTORSKIH DELA NA INTERNETU

Po odredbama ovog zakona umnožavanje autorskog dela sa interneta nema nikakvu ekonomsku obaveznost ali u stranoj sudskoj praksi smatra se da je i to povreda autorskog prava.

Mišljenja sam, bez obzira na gore navedeno, da ovde treba posebno uvek postupati po svakom datom nalogu označenom za upotrebu fajla ili datoteke koja se koristi. Najčešći slučajevi sa interneta su navodnice kao na primeru Vikipedije o slobodnom korišćenju svih projekata. Da je internet još uvek ekonomski neobavezan ide u prilog i propisan postupak sudske zaštite koji po ovom zakonu propisuje da autor da bi tražio naknadu uz tužbu mora dokazati da je preuzeti odnosno korišćeni projekat deponovan kao autorsko delo kod nadležnog organa u Republici Srbiji a ako se  radi o stranom autoru uslov je da postoji za ovu radnju reciprocitet između Srbije i njegove države, a dokaz dostavlja Ministarstvo spoljnih poslova  Srbije.

Zakon  u članu 221. propisuje da će se sve odredbe Evropske unije na ova pitanja primenjivati danom pristupa Republike Srbije Evropskoj Uniji.

Takođe istom odredbom se propisuje da će se danom potpisivanja Sporazuma o trgovinskom aspektu prava intelektualne svojine, sve odredbe automatski po ovom zakonu važiti  i za Republiku Srbiju, dok se već danas za sve državljane država članica organizacije STO ( Svetska trgovinska organizacija) primenjuje merodavno  pravo. Na osnovu navedenog, za očekivati je da će se u budućnosti zakonski umnožavanje dela sa interneta tretirati isključivo kao privatna sfera i garantovati sva autorska prava autorima.

Tehnološke mere zaštite

Poslednjim izmenama Zakona koje su stupile na snagu 4.1.2012.g. propisuje se pravo vlasnika autorskih dela da tehnološkom merama  ograniče odnosno stave pod kontrolu pristup korišćenju svog autorskog dela merama enkripcije, deformacije ili druge transformacije ili ugradnjom takvog tehnološkog mehanizma kojim se može vršiti kontrola umnožavanja uz obavezu da jasno i vidljivo naznači upotrebu tehnoloških mera.

Ovoj tekst predstavlja samo lično pravno mišljenje autora jer vreme primene je izuzetno kratko pa sudska praksa u vezi s primenom navedenih odredbi zakona još nepostoji.


bottom