top
Please update your Flash Player to view content.

(član 174-182 Zakona o izvršenju i obezbeđenju „Sl.gl.RS“,br.31/11 i 99/11)

Stupanjem na snagu 17.5.2011.g. a sa početkom primene počev od 17.5.2012.g. Zakon o izvršenju i obezbeđenju u pogledu izvršenja na zaradi uvodi izvesne novine koje do sada nisu postojale.
Tako sada, pored suda kao državnog organa rešenje o plenidbi zarade može doneti i izvršitelj (fizičko lice koje u svojstvu službenog lica imenovanog od Ministra pravde R. Srbije) kojim određuje plenidbu na određenom delu zarade i kojim ujedno nalaže poslodavcu koji izvršnom dužniku isplaćuje zaradu, da novčani iznos, za koji je određeno izvršenje, isplati ili da isplaćuje izvršnom poveriocu. Novina je u obavezi poslodavca da uplaćuje iznos određen u rešenju za izvršenje na račun izvršitelja.
Izvršiteljeva je obaveza (pod pretnjom gubitka dozvole za rad) da u roku od jednog dana od dana uplate prenese primljeni iznos na račun izvršnog poverioca ili preko pošte, na adresu koju naznači a po odbitku poštanskih troškova.
Novina je da izvršitelji imaju pravo i da mogu da naplaćuju potraživanje u gotovini i to neposredno na blagajni, na kojoj se dužniku isplaćuje zarada.
Zakon i u ovom tekstu zadržava dosadašnji pojam zarade navodeći da ona uključuje sva primanja zaposlenog po osnovu rada, bez poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.
Doneto rešenje od strane suda ili zaključak od strane izvršitelja o plenidbi odnosi se i na sva povećanja zarade koja nastanu posle dostavljanja rešenja.
U slučaju izvršenja po pravu na zakonsko izdržavanje i u slučaju kod izvršenja na rentu umesto izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja (zaposlenog) ali koje on ima prema više lica, određeni iznos zarade se ne prelazi već se svi poverioci namiruju srazmerno visini njihovih potraživanja.
Ako se posle započetog sprovođenja izvršenja podnese od nekog novog poverioca nov predlog za novo izvršenje,sud ili izvršitelj je dužan da izmeni akt u skladu da i ti novi poverioci srazmerno se namiruju sa predhodnim poveriocima u visini njihovih potraživanja.
Raniji poverioci u skladu s članom 177 stav 3 Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u slučaju proširenja srazmernog namirenja na novopristigle poverioce protiv takvog akta ovlašćenih lica mogu izjaviti prigovor.Mišljenja smo, da je ovo samo deklaratorna odredba sasvim nepotrebna jer osim samog prava izjavljivanja prigovora ništa se po istom ne može učiniti.On nije osnov za bilo kakvo odlučivanje kojim se može izmeniti dozvoljeno proširenje izvršenja na nove poverioce.
U slučaju promene poslodavca (kad zaposlenom prestane radni odnos po bilo kom osnovu), poslodavac kod koga je radio, dužan je da bez odlaganja obavesti sud ili izvršitelja da zaposleni više ne radi kod njega. Nastavak započetog izvršenja izvršava se kod poslodavca kod koga dužnik (zaposleni) zasnuje radni odnos.
Sud ili izvršitelj imaju pravo kazniti novčanom kaznom od 10.000 - 2.000.000 dinara dužnika odnosno zaposlenog ako ih ne obavesti o imenu poslodavca kod koga se nanovo zaposlio.
Zakonodavac u celosti zadržava stare odredbe o odgovornosti poslodavca za propuštenu obustavu i isplatu dospelih obroka jer se može odrediti da mu odmah izmiri sve obroke koje je propustio i može mu se zahtevati i naknada šteta koju je izvršni poverilac zbog toga pretrpeo.
Po pitanju autonomnih administrativnih zabrana koje dužnik po sopstvenom pristanku prihvata razlikujemo dve situacije. Prvo, ako je zabranu stavio pre donošenja rešenja suda ili izvršitelja ista proizvodi pravno dejstvo izvršenja.Međutim, izuzetno od prve situacije administrativna zabrana nema uticaja na sprovođenje izvršenja na zaradi samo kod potraživanja ako se radi o zakonskom izdržavanju, naknadi štete za oštećeno zdravlje odnosno izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja.
Sve ove odredbe odnosno pravila izvršenja u svemu se primenjuju i na izvršenja na primanjima po osnovu socijalnog osiguranja.

bottom