top
Please update your Flash Player to view content.

Pravo na kamatu na zarade i naknade zarada

/odredbe člana 110 u vezi sa članom 186 Zakona o radu u odnosu na odredbe Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o visini stope zatezne kamate/

Zakon o radu/ „Službeni glasnik RS“,br.24/05 i 61/o5/, članom 110 stav 1. propisuje odredbu da se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, najmanje jednom mesečno. Iz navedene odredbe zakona proizilazi da nema nikakvih nezakonitosti da se kod poslodavca, navedenim aktima, predvidi isplata zarade: nedeljno ( na pr. svakog petka u nedelji) dva puta mesečno ili u bilo kom drugom intervalu ali najmanje jednom mesečno. Zakon istim stavom , izričito propisuje da se ova isplata mora isplatiti najkasnije do kraja tekućeg meseca za predhodni mesec.

Odredbom člana 250 Zakona o radu, propisani su rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa, koji iznosi tri godine a računaju se od dana nastanka obaveze. Kad su u pitanju zarade i naknade, ovaj rok počinje da teče „krajem tekućeg meseca za predhodni mesec“ za koji je trebalo izvršiti isplatu. Sledstveno propisanom, poslodavac je u obavezi da zaradu isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zakonom o obligacionim odnosima /Sl.list SFRJ,29/78 koji se na osnovu čl.64 stav 2 Ustavne povelje Sl.gl.RS,br.1/2003 primenjuje kao propis Republike Srbije/ , članovima 277 i 278. Zakona, propisana je odredba da se dužniku koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje,pored glavnice, i zakonska kamata po stopi utvrđenoj zakonom. To pravo, poverilac ima bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu štetu zbog dužnikovog padanja u docnju ili ne. Na dospelu a neisplaćenu zateznu kamatu ne teče zatezna kamata a na iznos neisplaćene kamate može se zahtevati zakonska kamata, samo od dana kada je sudu podnet zahtev za njenu isplatu.

Navedene odredbe Zakona o obligacionim odnosima adekvatno se primenjuju na svaki slučaj padanja u docnju poslodavca , neisplatom zarade u rokovima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu.

Zakonom o visini stope zatezne kamate /Sl.glasnik RS,br.31/2011/ članom 1 se propisuje da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze,plaća zateznu kamatu na iznos duga ,do dana isplate,po stopi utvrđenoj ovim zakonom.

Prema navedenom, na svaku neisplaćenu zaradu u utvrđenom vremenu isplate, poslodavac je u obavezi da isplati zateznu kamatu u skladu s Zakonom o visini stope zatezne kamate, s tim da na iznos zatezne kamate ne teče zatezna kamata a ista se može zahtevati samo od dana kad je sudu podnet zahtev za njenu isplatu.

Važeći Zakon o radu u glavi XVI. Prestanak radnog odnosa – članom 186. propisuje da je poslodavac dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa, najdocnije u roku od 30 dana od dana prestanka ,isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarada i druga primanja. Ukoliko navedeno ne izvrši, čini prekršaj po članu 273. stav1, tač. 8 Zakona o radu i može se kazniti novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice, odnosno može se kazniti novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kao odgovorno lice u pravnom licu uz mogućnost da mu se može izreći i zaštitna mera - zabrane vršenja delatnosti

Odredbe člana 186. Zakona o radu ne odnose se ni u kom slučaju na pitanja dospelosti zatezne kamate na neisplaćenu zaradu u utvrđenom intervalu isplate iz opšteg akta ili ugovora o radu, tako da će u slučaju otkaza ugovora o radu, poslodavac koji zaposlenom nije isplatio dospele obaveze u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, ako se zaposleni u roku od 90 dana obrati sudu za ostvarivanje svojih prava, biti u obavezi da obračuna i isplati pripadajući mesečni iznos zakonske kamate na svaki iznos neisplaćene zarade od svakog dana dospelosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu u skladu s članom 110 zakona.

Odredbe člana 186 Zakona o radu, ni u kom slučaju ne prekidaju utvrđene rokove dospelosti obračunavanja zakonske kamate, već samo konstituišu pravo da je nastao prekršaj koji je sankcionisan članom 273 stav 1 tač. 8 Zakona o radu. kao što je gore navedeno.


bottom