top
Please update your Flash Player to view content.

Jubilarna nagrada i pravo na naknadu

(član 120 stav 1 tačka 1. Zakona o radu "Sl.glasnik RS, br. 24/05, 61/05 i 32/13")

Odredbom člana 120 stav 1 tačka 1. Zakona o radu predviđa se da: "Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na: 1. jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć". Drugim rečima dodeljivanje jubilarne nagrade nije predviđeno zakonom kao obaveza poslodavca već je to mogućnost čije ostvarivanje može da zavisi od raspoloživih sredstava i drugih okolnosti kod poslodavca i ovde nema nesaglasnosti sa zakonom ako je opštim aktom kao uslov za dodelu ove nagrade propisana ostvarena dobit u poslovanju, neprekidni radni staž kod poslodavca u određenom trajanju (10, 20, 30, 40 godina i sl.), način isplate, visina jubilarne nagrade, kao i drugi kriterijumi koji predstavljaju uslov za ostvarivanje ovog prava, u pogledu vremena isplate propisivanje vezanosti za određeni jubilej i to ne samo neprekidnosti rada kod poslodavca (pri čemu mogu predvideti da se pod radom u neprekidnom trajanju smatraju i svi slučajevi prelaska zaposlenog iz jednog u drugo preduzeće istog osnivača odnosno vlasnika) već i vezanosti za dan osnivanja preduzeća, ustanove, udruženja i dr.

 

Kako jedan od osnovnih uslova za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu može biti predviđen ostvareni neprekidni radni staž kod poslodavca to je važno znati da se pod pojmom radni odnos u skladu sa članom 30. Zakona podrazumeva se ugovorni odnos koji zaključju zaposleni i poslodavac pri čemu se smatra da je ugovor zaključen kada ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik u obaveznom pisanom obliku.

U skladu sa ovim tumačenjem navodimo i presudu Ustavnog suda Republike Srbije, posl.broj IU-102/2001 od 21.11.2002. g. u kojoj se kaže da: "Utvrđivanje uslova i rokova za dodelu jubilarne nagrade kao i njene visine spada u domen celishodnosti i opredeljenja donosioca opšteg akta"

U slučaju neplaćenog odsustva u skladu sa članom 78 stav 2. Zakona o radu, zaposlenom za vreme neplaćenog odsustva prava i obaveze miruju ako za pojedina prava Zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno. To je slučaj da po Zakonu o zdravstvenom osiguranju na osnovu člana 8 stav 1 tačka 4a obavezno osigurana lica su i "zaposleni koji, u skladu sa propisima o radnim odnosima, koriste neplaćeno odsustvo, za vreme i u slučajevima utvrđenim zakonom, kolektivnim ugovorom, ako nisu osigurani po drugom osnovu". Što znači da lica na neplaćenom odsustvu imaju sva prava iz zdravstvenog osiguranja izuzev prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad dok po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju ne postoji obaveza plaćanja doprinosa prvih 30 dana neplaćenog odsustva ali postoji mogućnost dobrovoljnog osiguranja - samouplatom u skladu sa članom 16 Zakona o PIO. Na osnovu navedenog, zaposlenom ne prestaje radni odnos i on ima pravo na jubilarnu nagradu i da mu se ovo vreme računa kao neprekidan rad kod poslodavca.

U slučajevima porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, takođe po našem mišljenju, zaposlenom ne prestaje radni odnos i on kao i u slučaju neplaćenog odsustva ima pravo da se vrati na rad i ima pravo na jubilarnu nagradu odnosno da mu se vreme odsustva po ovom osnovu računa kao neprekidni rad kod poslodavca.


bottom