top
Please update your Flash Player to view content.
Nasilje nad zaposlenima, koje pokušava da se izvrši izmenama Zakona o radu, bez javne rasprave, predstavlja otvoreno podaništvo stranim interesima, jer još niko razuman nije rekao da je visok stepen radničkih prava uzrok lošeg ekonomskog stanja u Srbiji.
    Atak na zarade, koje su najmanje u Evropi, odbijanje da se definiše minimalna zarada, iako to čine i najrazvijenije zemlje, olakšano otpuštanje u zemlji gde je stopa nezaposlenih najviša u Evropi, a šanse za novo zapošljavanje nikakve - najvažniji je pravac i cilj kreatora ovog zakona, kako bi radnike učinili još siromašnijim i time pogodnijim za izrabljivanje.
    Nemogućnost zapošljavanja i nesigurnost radnog mesta već je učinilo da mladi ljudi u Sbiji nemaju perspektivu, dok su svi ostali u strahu od gubitka posla i još veće bede koja im preti.
    Samozvani levičari i patriote nisu rešili kriminalne privatizacije, nisu pronašli investitore, nisu oživeli preduzeća i pokrenuli ekonomski oporavak Srbije, ali zato uspešno žrtve tragične ekonomske situacije proglašavaju glavnim krivcima.
    Javne rasprave o novom zakonu o radu ipak će biti. Ako ne one kakva se održava u mnogim zemljama sveta, a i kod nas je predviđene zakonom, biće je na trgovima, u preduzećima, fabričkim krugovima, ulicama i drugim mestima širom Srbije i na njoj će učestvovati svi oni na koje se zakon odnosi, a to su radnici i svi drugi građani Srbije. I takva javna rasprava ući će u istoriju i ostati zabeležena za generacije koje dolaze, kao primer neravnopravne borbe građana za bolju Srbiju.
    Pa i ako ovu bitku narod privremeno izgubi, pokoljenja će je pamtiti, a pobednicima će vreme suditi.  
    Neće biti zaboravljeno ni zahvaljivanje strancima na podršci u borbi protiv svog naroda, ali i zahvalnost stranih poslodavaca što se zakon, iako protiv svog naroda, donosi u njihovu korist.

bottom