top
Please update your Flash Player to view content.

Ropstvo je vrsta društvenog ili pravnog statusa čoveka — roba, kome su oduzeta ljudska prava, ili bolje rečeno odnosa gde je pojedinac vlasništvo druge osobe ili zajednice. Rob se postaje rođenjem, kupovinom ili zatočenjem. Ljudi - robovi se drže protiv njihove volje zbog materijalne, finansijske, seksualne ili druge koristi. Kao najuprošćeniji opis odnosa i svojstva roba u prošlosti, može se reći da su se oni najčešće koristili kao neplaćena radna snaga koja nije imala prava da odbije zapovest, napusti rad ili gazdu ili dobije nešto zauzvrat za svoj rad. Ropstvo je u prošlosti smatrano normalnom pojavom u gotovo svim društvima sveta, ali se poslednjih par stotina godina smatra neprihvatljivim i nehumanim. Robovlasništvo je svoju ekspanziju doživelo u 15. veku kada su evropski trgovci počeli prodavati tamnoputo stanovništvo iz Afrike. Robovi su se koristili u Evropi, ali najviše na američkim kontinentima gde je na desetine hiljada robova obrađivalo plantaže i radilo druge fizičke poslove bez osnovnih uslova za život. Iz godine u godinu su se dešavale pobune robova, ali se njihov status nije menjao. Masovniji pokreti za ukidanje ropstva desili su se krajem 18. veka, ali trgovina robljem je u južnim državama SAD-a opstala sve do kraja američkog građanskog rata, 1865. godine.Odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 1948. godine, 2. decembar se u celom svetu obeležava kao Međunarodni dan ukidanja ropstva.

Poslednja država koja službeno ukinula ropstvo bila je Mauritanija pre samo 32 godine. Slučajevi ropstva i danas se pojavljuju širom sveta, a iako zakoni uređenih zemalja predviđaju stroge kazne za robovlasničke odnose, postoje milioni ljudi širom sveta koji žive i rade — naročito deca — u uslovima sličnim ropstvu. Većina žrtava trgovine ljudima su žene i deca koja se teraju na prostituciju. Trgovina ljudima (koja se često naziva „trafiking“ ili „seks trafiking“ pa i trgovina belim robljem), nije isto što i krijumčarenje ljudi. Krijumčar će nekoga uz novčanu nadoknadu ilegalno uvesti u neku zemlju ali su oni od tog trenutka slobodni. Žrtve trefikinga su porobljene. One na to nisu pristale već su prevarene raznim lažnim obećanjima ili su primorane milom ili silom.Tačne brojke žrtava trgovine ljudima nisu poznate ali procena je američke vlade da međunarodne granice pređe do 900.000 njih godišnje. U ovaj broj ne ulaze one kojima se trguje unutar jedne zemlje.
Iako mnoge zemlje ponosno ističu da su se svojim Zakonima pobrinule da se ropstvo zauvek iskoreni, činjenica je da pojam ropstva i danas egzistira u nešto suptilnijim oblicima. Pre je ropstvo bilo neposrednog karaktera, između roba i njemu nadređenog robovlasnika, dok danas ropstvo ima više nivoa i više posrednika, a može se primeniti i na više područja života. Najlakše bi bilo hijerarhiju ropstva poistovetiti s piramidom na čijem se dnu nalazi običan mali čovek. Iznad njega je organizacija za koju radi i koja iskorišćava njegov rad za svoj profit, dok se iznad poslodavca nalazi država koja ubira poreze. Država je najčešće pod uticajem neke veće zajednice, npr. MMF-a i Svetske banke. Sam vrh piramide je rezervisan za novac, jer novac je taj koji vlada svim slojevima piramide i koji pokreće kretanje među njima. Poneke države, poput naše, najbolje oslikavaju ovu tvrdnju jer je i sama država u modernom, dužničkom ropstvu, koje joj diktira razne kompromise u političkom smislu, ali je i veliki broj građana zadužen prema raznim vrstama kreditora.
Ako je istina da je ropstvo u svom prvom istorijskom smislu iskorenjeno, zbog čega se veliki broj građana Srbije oseća kao rob, a da pri tom ne zna ni koliki broj (robo)vlasnika ima?Uvođenjem neoliberalnog kapitalizma, i to njegovog najgoreg oblika, građani Srbije su dobili status roba. Ogroman broj zaposlenih je izgubio posao i postali su trajno nezaposlena lica. Siromaštvo je stalna pojava. Sve političke partije su u svojim predizbornim kampanjama obećavale

-pravnu državu
-socijalnu pravdu
-socijalno odgovornu vlast.
Ništa se od navedenog nije ostvarilo već duže od 20 godina. Svaka vlast, pa i ova, daje prednost profitu i prodaje sopstveni narod. Dokaz je pokušaj izmene Zakona o radu, Zakona o štrajku i Zakona o PIO.

bottom