top
Please update your Flash Player to view content.

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština povodom Međunarodnog dana Dostojanstvenog rada, organizovao je akciju podele letaka i prigodnog materijala građanima.

Zašto je dostojanstven rad važan?

Dostojanstven rad znači socijalnu zaštitu u slučaju bolesti ili trudnoće. Dostojanstven rad znači biti slobodan od eksploatacije. Dostojanstven rad znači dozvoliti ljudima da se organizuju i zastupaju svoje interese kolektivno kroz sindikate i da se uključe u istinski dijalog kao građani i radnici. Dostojanstven rad znači radno mesto bez diskriminacije ili zlostavljanja, na kome se zarade isplaćuju i gde se poštuju propisi o bezbednosti i zdravlju na radu. Zato što, iako trenutno može donositi prihod, rad bez ikakvih prava na duži rok razara i osiromašuje i radno sposobno lice i njegovu porodicu. Zato što ako postoje uslovi za dostojanstven rad može se ostvariti napredak i pojedinca i društva u kome on/ona živi i radi.

Šta je dostojanstven rad?

Dostojanstven rad, kao ideju i kao cilj, uvela je Međunarodna organizacija rada (MOR) 1999. godine. Primarni cilj Međunarodne organizacije rada je unapređivanje mogućnosti za žene i muškarace da dobiju dostojanstven i produktivan posao u uslovima slobode, jednakosti, bezbednosti i ljudskog dostojanstva. Agenda dostojanstvenog rada podrazumeva obezbeđivanje pune realizacije sledeća 4 strateška cilja, sa rodnom ravnopravnošću kao sveobuhvatnim ciljem:
Stvaranje uslova za otvaranje novih radnih mesta– To podrazumeva privredu koja stvara mogućnosti za investicije, preduzetništvo, razvoj veština, otvaranje radnih mesta i održiv pristojan život.
- Od 2008 godine u Srbiju se slilo blizu 70 milijardi evra.
- Sredstva dobijena od privatizacije nisu završila u privatizacionim fondovima, za pokretanje proizvodnje.
- Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije dostigla rast industrijske proizvodnje iz 1989. godine. Odnosno danas nismo postigli ni 50% industrijske proizvodnje u odnosu na onu koju smo imali 1989. godine.
- Pre 23 godine u Novom Sadu je radilo 245.000 industrijskih radnika i svi su primali zaradu. Danas ih radi manje od 5.000 i ne primaju zaradu.
- Srbija ima armiju od milion nezaposlenih građana.
- Zaposleni koji je ostao bez posla u svojoj pedesetoj godini pa nadalje, postaje trajno nezaposlen jer ne postoji realna mogućnost da ga bilo koji poslodavac zaposli.
- Cunami zvani privatizacija je uništio mnoge privredne grane i za sobom ostavio pustoš.
- Strani investitori i „domaći stranci“ zahtevaju smanjenje prava radnika i nadnica. U takvim uslovima ne postoji dostojanstven rad i održiv pristojan život.
Garantovanje prava na radu i u vezi sa radom – To podrazumeva stvaranje uslova za prepoznavanje i poštovanje prava radnika. Svim radnicima, posebno obespravljenim ili siromašnim, treba obezbediti mogućnost zastupanja, uključenost u donošenje odgovarajućih odluka, i neophodno je usvajati zakone koji ne ugrožavaju njihove interese.
- Zakon o radu, Zakon o štrajku, Zakon o PIO doneti su bez socijalnog dijaloga. Svi navedeni zakoni su izuzetno restriktivni. Najavljuju se još restriktivniji. Vlada prodaje svoje građane MMF-u, Svetskoj banci i Briselu stvarajući najamnu radnu snagu i podržavajući neoliberalni koncept kapitalizama.
- Agencije i privredna društva nezakonito iznajmljuju mlade ljude poslodavcima. Iznajmljeni radnici nemaju nikakva prava zagarantovana zakonom, Konvencijom 181 MOR-a i Deklaracijom MOR-a. Vlast ne reaguje.
- Sudski postupci za ostvarivanje prava iz rada i po osnovu rada neprimereno dugo traju, pa zaposleni godinama čekaju izvršnu sudsku presudu. Kada je i dobiju, ne mogu da naplate dugovanje za zaostale zarade. Od čega da žive u međuvremenu?
- Vlast, kao najveći poslodavac, ne poštuje zakone i ne uplaćuje poreze i doprinose PIO.
- Vlast je zakonom omogućila oprost dugova poslodavcima za doprinose PIO.
- Zaposleni su izgubili mogućnost naplate izvršnih sudskih presuda.
- Zaposlenima se ne dozvoljava sindikalno organizovanje i delovanje, pod pretnjom otkazima iščlanjuju se iz Samostalnog sindikata i učlanjuju u partijske i poslodavačke sindikate.
- Ministarstvo i vlast ćute na ovu pojavu.
Socijalna zaštita – To podrazumeva unapređivanje, uključivanje i produktivnost odjednom tako što će se obezbediti da i žene i muškarci uživaju radne uslove koji su bezbedni, koji dozvoljavaju odgovarajuće slobodno vreme i odmor, koji uzimaju u obzir porodične i društvene vrednosti, gde je obezbeđena adekvatna nadoknada u slučaju nestanka ili umanjenja prihoda i omogućen pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti.
- U Srbiji radnici nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu i nemaju overene zdravstvene knjižice jer poslodavci ne uplaćuju doprinose PIO, a prolaze nekažnjeni.
- Na skener, specijalistički pregled, operaciju... čeka se mesecima. Sve se naravno plaća. Onaj ko nema para za lečenje ili operaciju osuđen je na smrt. Citostatici se selektivno daju u zavisnosti od starosne dobi.
- Radnike koji su nesposobni za rad, zbog karcinoma ili ozbiljnih zdravstvenih problema, komisije PIO vraćaju na posao da rade.
- Zbog nepoštovanja Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu radnici ginu na gradilištima i radnim mestima.
- Zaposleni kod privatnika u velikom broju slučajeva nemaju pravo na godišnji odmor ili bolovanje.
- Potreba za narodnim kuhinjama je sve veća, povećan je broj Socijalnih slučajeva, siromaštvo je u ekspanziji.
Unapređivanje socijalnog dijaloga – To znači da je uključivanje i povezivanje jakih i nezavisnih udruženja radnika i udruženja poslodavaca ključno za povećanje produktivnosti, izbegavanja sporova u vezi sa radom i izgradnju društva sa snažnom kohezijom.
- Socijalni dijalog ne postoji u Srbiji. Arogancija vlasti se nastavlja. Kada pokušamo da ostvarimo svoja zakonska prava kao jedini reprezentativni Sindikat, dobijamo odgovor od članova gradske vlasti da „ne postoji politička volja“. Sistemski zakoni prolaze mimo SES-a.
DANAS je čovek suočen sa pitanjem opstanka svoje porodice i sebe počeo da pristaje na sve. Bes je odavno zamenila apatija i poniznost nedostojna ljudskog roda. Još vrlo malo je potrebno da čovek u Srbiji bude sateran u ugao ringa borbe za opstanak i to od strane drugih ljudi, onih bogatih koji misle da su gospodari naših sudbina. Kad dođe taj dan, kao i mnogo puta do sada, iz ugla skočiće čovek kao zver i izboriti se za svoja prava! Izboriće se da ona jedina preostala reč – DAN ponovo svane, i uz njega vezane lancem izgubljene reči ponovo ispišu sunčevim zracima na radničkom nebu MEĐUNARODNI DAN DOSTOJANSTVENOG RADA!


bottom