top
Please update your Flash Player to view content.
Obzirom da sve veći broj poslodavaca zapošljava radnike „na lizing“ preko Agencija za zapošljavanje i da ti radnici nemaju nikakva prava, da im se onemogućava sindikalno organizovanje, da primaju minimalne zarade i zarade niže od minimalnih, Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština se obratio resornom ministartvu kako bi ukazao na ovaj ozbiljan problem.




Opšte je poznata činjenica da veliki broj (oko 4.000) iznajmljenih radnika imamo u Naftnoj industriji Srbije kao i u javnim i javno komunalnim preduzećima. Zaposleni u NIS-u dobijaju otkaze a poslodavac prima radnike na lizing. Prema dosadašnjim istraživanjima u Srbiji radi oko 62 privatne Agencije za zapošljavanje. Ova nezakonita radnja koja se ne sankcioniše je toliko ohrabrila poslodavce da na ovaj način zapošljavaju radnike i preko raznih privrednih društava koja su počela da se bave ovim očigledno unosnim poslom. NIS prima radnike na lizing preko privrednog društva „
Inter sib“. Na sajtu ovog društva jasno piše da se bave poslovima pružanja usluga lizinga radne snage“.

Šokantne su izjave predstavnika Ministarstva i aktuelne vlasti, koje smo imali priliku da čujemo ovih dana, u kojima priznaju saznanje za rad ovih agencija i privrednih društava ali, kako rekoše, ovo bezakonje neće dugo trajati, jer će ova materija biti regulisana novim Zakonom o radu. Neverovatno ali istinito. Ni reči o zabrani rada ovih Agencija i privrednih društava. Ni reči o prijavi inspekcijskim službama i primeni zakona. Ni reči o odgovornosti onih koji su izdali dozvolu za rad ovih agencija.

To isto ministarstvo daje zvanično mišljenje broj 011-00-536/2013-24 od 12. juna 2013. godine Sindikatu u kome izričito stoji sledeće: „agencija za zapošljavanje može da se bavi samo posredovanjem u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu. S druge strane, agencija ne može da vrši privremeno upućivanje zaposlenih na rad kod drugog poslodavca, s obzirom da joj to nije dozvoljeno Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

U slučajevima kada Agencija obavlja poslove zapošljavanja u suprotnosti sa Zakonom, ministarstvo oduzima dozvolu za rad agenciji.

Ukoliko, privredno društvo kome nije izdata dozvola za obavljanje poslova zapošljavanja obavlja poslove posredovanja u zapošljavanju, a ministarstvo dođe do saznanja o tome, dostavlja se zamolnica tržišnoj inspekciji za obavljanje inspekcijskog nadzora nad radom privrednog subjekta. Ukoliko postoji elementi za krivično gonjenje, o tome se obaveštava Ministarstvo unutrašnjih poslova“.

Koliko ima cinizma u svemu navedenom govori i činjenica da se vlast poziva na odredbe Konvencije MOR-a broj 181. o privatnim agencijama za zapošljavanje koja je 20.02.2013. godine ratifikovana donošenjem Zakona o potvrđivanju Konvencije. U predgovoru navedenog zakona stoji sledeće: „prepoznajući ulogu koju privatne agencije za zapošljavanje mogu da imaju u funkcionisanju tržišta rada, i podsećajući na potrebu da se radnicima pruži zaštita od zloupotrebe, i prepoznavajući potrebu da se garantuje sloboda udruživanja i unapređivanje kolektivnog pregovaranja i socijalnog dijaloga kao neophodne komponente funkcionalnog sistema radnih odnosa“ donosi se navedeni zakon.

Toliko o iskrenim namerama da postoji socijalni dijalog, da se dozvoli sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja, da se sindikat uvaži kao socijalni partner i da se poštuje institucija Kolektivnog ugovora.

Moguće je da vlast kada kaže sindikat misli na partijske i direktorske sindikate sa kojima će da sarađuje i vode socijalni dijalog, jer ih je sve više. Ovi sindikati dobijaju, u rekordnom roku, registraciju kod Ministarstva i pored upozorenja i priloženih dokaza da je učlanjenje naših članova u te sindikate prinudno zbog straha od gubitka posla i obavlja se na falsifikovanim ispisnicama (najnoviji primer je Novosadski Sajam).


Do kog nivoa treba da ponizimo radnika i građanina, pa da budemo dovoljno dobri za MMF, Svetsku banku, Američku privrednu komoru, Uniju poslodavaca, tajkune, domaće strance i takozvane velike kompanije koje treba da dođu?

Tvroci nakaradne privatizacije i nakaradnog zakona sede u Skupštinskim klupama nekažnjeni. Ceh su opet platili građani i zaposleni koji su sada nezaposleni.

U Evropskoj uniji, u kojoj se poštuje sindikat, vodi kvalitetan socijalni dijalog i poštuje Kolektivni ugovor, upravo zbog mogućih zloupotreba striktno je regulisan rad Agencija. Tako je, na primer, izričito regulisano da zaposleni, koji je zaposlen preko Agencije, mora imati istu zaradu kao zaposleni na neodređeno vreme. U Švedskoj zaposlen preko Agencije ima veću zaradu nego zaposleni na neodređeno vreme kod poslodavca. Ova zakonska odredba je odvratila poslodavce od ovakvog zapošljavanja i mogućeg izrabljivanja radnika.

U Hrvatskoj je regulisano da rad preko agencija može trajati najduže godinu dana, da zaposleni ima istu zaradu kao da direktno radi kod poslodavca, a definisano je i potraživanje naknade u slučaju povrede na radu.

Naš sindikat godinama upozorava da su pre pojave ovih Agencija poslodavci iskorišćavali zaposlene tako što su ih zapošljavali na probni rad. Taj rad traje dva - tri meseca. Posle probnog rada, koji naravno NIJE plaćen, zaposlenom se kaže da ne zadovoljava i prima se drugi. Ova pojava i dalje postoji i počinje da uzima razmere epidemije. Naravno, svi to znaju (i vlast i inspekcije) ali niko ništa ne preduzima.

Sredstva informisanja su informisana o svim ovim pojavama, ali na žalost mi nemamo slobodu štampe i nezavisno novinarstvo u Srbiji pa se naše izjave ili ne objavljuju ili se cenzurišu. Izostaje osuda javnosti.

Radi istine i pravde navešćemo samo neke od odredbi Konvencije 181. o privatnim agencijama za zapošljavanje koje je ratifikovala ova Vlada. Ova materija definisana je i Direktivom 2008-104-EZ Evropskog Parlamenta i Veća od 19.12.2008. godine.

-Članom 1. ove Konvencije eksplicitno je utvrđeno da privatna agencija za zapošljavanje može samo da obezbeđuje ponudu radnih mesta i zahteva za zapošljavanje, ali da pri tome ne može da postane strana u radnom odnosu koji iz toga može da proistakne.

-Članom 4. ove Konvencije utvrđuje se obaveza države da „preduzima mere kojima se obezbeđuje da radnici koje su regrutovale privatne agencije za zapošljavanje nisu uskraćeni za pravo na slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje.

-U članu 7. eksplicitno se utvrđuje da privatne agencije za zapošljavanje ne mogu naplaćaviti radnicima bilo kakve troškove ili naknade, osim u izuzetnim slučajevima kada se to može utvrditi samo za pojedine kategorije radnika ili zanimanja, ali u tom slučaju država je dužna da MOR-u dostavi informacije o tim izuzecima i obrazloži ih.

-U članu Član 10. Konvencije definiše se da nadležni organ za kontrolu primene "obezbeđuje prisustvo odgovarajućih mehanizama i postupaka, u koje su uključene reprezentativne organizacije poslodavaca i radnika, za istraživanje žalbi, navoda o zloupotrebama i protivpravnim radnjama u vezi sa poslovima privatnih agencija za zapošljavanje”.

-U članu 11. Konvencije definiše se obaveza države da "preduzima neophodne mere da obezbedi odgovarajuću zaštitu za radnike koje zapošljavaju privatne agencije za zapošljavanje u vezi sa:

(a) slobodom udruživanja;

(b) kolektivnim pregovaranjem;

(c) minimalnom zaradom;

(d) radnim vremenom i drugim uslovima rada;

(e) zakonskim davanjima za socijalnu zaštitu;

(f) pristupom osposobljavanju;

(g) bezbednošću i zdravlju na radu;

(h) nadoknadom u slučaju povreda na radu i profesionalnih bolesti;

(i) nadoknadom u slučaju stečaja i zaštite potraživanja radnika;

(j) materinskom zaštitom i davanjima i roditeljskom zaštitom i davanjima.


-U članu 13. Konvencije Vlada je u obavezi "da nakon održanih dogovora (konsultacija) sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, formuliše, uspostavlja i vrši periodično preispitivanje (pregled) uslova za unapređenje saradnje između javne službe za zapošljavanje i privatnih agencija za zapošljavanje“.

Iz svega napred navedenog, može se jasno uočiti da je osnovna svrha donošenja Konvencije broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje da se
omogući poslovanje privatnih agencija za zapošljavanje, kao i zaštita radnicima koji koriste njihove usluge, u okviru odredaba konvencije.

Ovim putem upoznajemo članove Sindikata sa inicijativom Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština za dopunu Zakona o radu u delu fleksibilnog oblika zapošljavanja koju je dostavio Gradski odbor sindikata radnika energetike, petrohemije, hemije i nemetala, a SSSNS prihvatio.

 

I N I C I J A T I V A

SSS GRADA NOVOG SADA I OPŠTINA ZA DOPUNU ZAKONA O RADU

U DELU FLEKSIBILNIH OBLIKA ZAPOŠLJAVANJA

 

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština je mišljenja da je neophodan mnogo aktivniji pristup SSS Srbije u sam proces uvođenja regulativa, koje se odnose na fleksibilne forme rada u naše radno zakonodavstvo, polazeći od ratifikovane Konvencije MOR-a br. 181. i Direktive 2008/104/EZ Evropskog parlamenta i Veća o radu preko agencije za privremeno zapošljavanje.

U smislu navedenog, predlažemo da se ovo pitanje uredi posebnim poglavljem, kojim će detaljno biti uređena prava, obaveze i odgovornosti između agencija, korisnika radno angažovanih lica - poslodavaca i zaposlenih u agencijama (licima koja se ustupaju – radno angažuju kod korisnika), tako da isto glasi:


"Radno angažovanje lica posredstvom agencija i

privrednih društava registrovanih za privremeno zapošljavanje

 

Član _____ a.

Agencije za zapošljavanje i ustupanje zaposlenih (u daljem tekstu: Agencija) su poslodavci koji na osnovu Sporazuma odnosno Ugovora o ustupanju radnika - ustupaju radnike (u daljem tekstu: ustupljeni radnik) drugom poslodavcu (u daljem tekstu: Korisnik) za obavljanje određeniih poslova.

Agencija može obavljati poslove ustupanja radnika Korisniku pod uslovom da te poslove obavlja kao jedinu delatnost, da je registrovana prema posebnom propisu i upisana u evidenciju Ministarstva nadležnog za te poslove.

Agencija ne može obavljati poslove ustupanja radnika, Korisniku pre upisa kod nadležnog organa iz prethodnog stava.

Korisnik, koji angažuje ustupljene radnike od Agencije, ne može angažovati više od 15% ustupljenih radnika u odnosu na ukupan broj zaposlenih u radnom odnosu kod Korisnika.

Korisnik koji vrši iznajmljivanje radne snage, istu ne može iznajmljivati za poslove iz svoje osnovne delatnosti.

 

Član _____ b.

 

Sporazum odnosno Ugovor o ustupanju radnika između Agencije/Društva i Korisnika mora biti zaključen u pisanom obliku.

Sporazum odnosno Ugovor iz stava 1 ovog člana, uz opšte uslove poslovanja Agencije/Društva mora sadržavati i odredbe o:

  1. broju ustupljenih radnika koji su potrebni Korisniku,

  2. vremenskom periodu na koji se ustupaju radnici,

  3. mestu rada,

  4. poslovima koji će ustupljeni radnici obavljati, te znanjima i veštinama potrebnim za njihovo obavljanje,

  5. uslovima rada kojji se odnose na radna mesta na kojima će ustupljeni radnici obavljati poslove,

  6. načinu na koji i vremenu u kojem Korisnik mora ispostaviti Agenciji /Društvu obračun za isplatu zarade, te važećim propisima i Aktima koji se kod Korisnika primenjuju na utvrđivanje zarade, naknada i drugih primanja,

  7. pravima ustupljenog radnika koja se ostvaruju na osnovu ovog, drugih zakonskih propisa i opštih Akata Korisnika koji je isti dužan obezbediti ustupljenom radniku,

  8. licu koje je ovlašćeno za zastupanje Korisniika prema ustupljenim radnicima.

 

Sporazum odnosno Ugovor iz stava 1 ovog člana ne može se zaključiti:

  1. za zamenu radnika kod Korisnika kod koga se sprovodi štrajk upozorenja odnosno štrajk,

  2. za poslove za koje se staž računa sa uvećanim trajanjem i poslove sa povećanim rizikom,

  3. ako je Korisnik u prethodnom periodu od šest meseci otkazao Ugovore o radu radnika, koji su radili na poslovima za koje traži ustupanje radnika,

  4. za obavljanje poslova iz člana 52. stav 1 ovog Zakona.

 

Sporazumom odnosno Ugovorom iz stava 1 ovog člana Agencija/Društva i Korisnik mogu ugovoriti da će za ustupljene radnike za vreme u kojem su mu ustupljeni Korisnik voditi propisanu evidenciju o njihovom radnom vremenu, te rok i način dostave iste Agenciji/Društvu.

 

Član ______ c.

 

Ugovor o radu za obavljanje poslova ustupljenog radnika Agencija/Društva može zaključiti sa radnikom na određeno ili neodređeno vreme.

 

Ugovor iz stava 1 ovog člana mora sadržati sledeće odredbe o:

  1. strankama te njihovom prebivalištu, odnosno sedištu, sedištu Korisnika,

  2. mestu rada,

  3. poslovima koje će ustupljeni radnik obavljati i opisu istih,

  4. datumu početka i završetka rada, odnosno trajanju Ugovora o radu na određeno vreme,

  5. zaradi, dodacima, naknadama i drugim primanjima zaposlenog,

  6. rokovima za isplate zarade i druga primanja,

  7. trajanju nedeljnog i dnevnog radnog vremena,

  8. ustupanju radnika za obavljanje poslova kod Korisnika,

  9. poslove koje će obavljati ustupljeni radnik,

  10. obavezama Agencije/Društva prema radniku i obavezama Korisnika.

Za vreme kada radnik nije ustupljen Korisniku, radi koji je u radnom odnosu u Agenciji/Društvu ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade isplaćene u prethodna tri meseca.

 

Ugovor iz stava 1 ovog člana, koji se zaključuje na određeno vreme koje je jednako vremenskom periodu na koje se radnik ustupa Korisniku, mora sadržati odredbe utvrđene pod tačkama stava 2 ovog člana.

Ugovorena zarada i drugi uslovi rada ustupljenog radnika ne smeju biti utvrđeni u iznosu manjem, odnosno nepovoljnijem od zarade odnosno drugih uslova rada radnika zaposlenog kod Korisnika na istim poslovima koje bi ustupljeni radnik ostvario da je zaključio Ugovor o radu s Korisnikom.

Ako se zarada odnosno drugi uslovi rada ne mogu utvrditi saglasno prethodnom stavu ovog člana, isti se utvrđuju Sporazumom odnosno Ugovorom u ustupanju radnika.

 

Član _____ d.

 

Na otkazivanje Ugovora o radu za obavljanje poslova za koje se ustupaju radnici ne primenjuju se odredbe ovog Zakona o utvrđivanju viška radnika.

Prestanak potrebe za ustupljenim radnikom kod Korisnika pre isteka vremena za koje je ustupljen ne može biti razlog za otkaz Ugovora o radu kod Agencije/Društva.

Ustupljeni radnik koji smatra da mu je za vreme rada kod Korisnika povređeno neko pravo iz radnog odnosa zaštitu prava ostvaruje kod Poslodavca na način utvrđen odredbom člana 192-195 ovog Zakona.

Član ______ e.

 

Agencija/Društvo ne sme ustupati radnika Korisniku za obavljanje istih poslova za neprekidno vreme duže od jedne godine ( odnosno duže od vremena zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme-koje se predlaže u izmenama i dopunama) utvrđeno ovim Zakonom.

Prekid kraći od jednog meseca, ne smatra se prekidom vremena od jedne godine iz stava 1 ovog člana.

Član _____ f.

 

Pre upućivanja ustupljenog radnika Korisniku, Agencija/Društvo mu je dužna uručiti Ugovor o radu iz člana ____ c stav 1 ovog Zakona, odnosno uputnicu, ako sa ustupljenim radnikom ima sklopljen Ugovora o radu na neodređeno vreme ili Ugovor o radu na određeno vreme u trajanju dužem od vremenskog perioda na koje se radnik ustupa Korisniku.

Uputnica iz stava 1 ovog člana mora sadržati podatke iz člana ____ c stav 2 ovog Zakona.

Pre upućivanja ustupljenog radnika Korisniku Agencija/Društvo ga je dužna upoznati sa posebnim profesionalnim znanjima ili veštinama za obavljanje posla kod Korisnika kao i sa svim rizicima o bavljanja posla a koji se odnose na zaštitu zdravlja i bezbednost na radu i u tu svrhu dužna je ustupljenog radnika osposobiti prema propisima o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu osim ako Sporazumom odnosno Ugovorom o ustupanju radnika nije ugovoreno da te obaveze izvrši Korisnik.

Agencija/Društvo je dužna ustupljenog radnika usavršavati i upoznavati sa novim tehnlologijama rada za obavljanje poslova za koje je ugovoreno da će se radniku ustupiti, osim ako Sporazumom odnosno Ugovorom o ustupanju radnika nije ugovoreno da te obaveze izvrši Korisnik.

Agencija/Društvo je dužna ustupljenom radniku isplatiti zaradu za obavljen rad kod Korisnika i u slučaju kad Korisnik ne ispostavi Agenciji/Društvu obračun za isplatu zarade.

Član ______ g.

Korisnik se u odnosu na ustupljenog radnika smatra Poslodavcem u smislu obaveza primene odredbi ovog i drugih Zakona i propisa kojima su uređeni bezbednost i zdravlje na radu i posebna zaštita određnih grupa zaposlenih.

 

Korisnik je dužan najmanje jednom godišnje obavestiti Reprezentativni sindikat o broju i razlozima uzimanja na rad ustupljenih radnika, kao i ustupljene radnike o slobodnim radnim mestima za koje ispunjavaju uslove.

 

Član _______ h.

 

Štetu koju ustupljeni radnik na radu ili u vezi sa radom kod Korisnika učini trećoj osobi dužan je nadoknaditi Korisnik koji se u odnosu na regresnu odgovornost ustupljenog radnika smatra Poslodavcem.

Za štetu koji ustupljeni radnik na radu ili u vezi sa radom prouzrokuje Korsiniku, odgovara Agencija/Društvo saglasno oštim propisima obaveznog prava.

Ako ustupljeni radnik pretrpi štetu na radu i u vezi sa radom kod Korisnika nakandu štete može potraživati od Agencije/Društva ili Korisnika u skladu s odredbom člana 103 ovog Zakona.


Član ______ i.

 

Ustupljeni zaposleni kod Korisnika saglasno slobodi sindikalnog organizovanja mogu organizovati Sindikat odnosno pristupiti organizovanom Sindikatu kod Korisnika, koji će ih predstavljati i zastupati kod Agencije/Društva i Korisnika.

 Član 48 ____ j.

 

Ustupanje zaposlenih, na način utvrđen članovima ____a. - ____j. ovog Poglavlja, mogu vršiti i privredna društva, registrovana u skladu sa Zakonom o registraciji, koja za pretežnu delatnost imaju: posredovanje, pružanje usluga, i sl., odnosno delatnost za koju Korisnik trebuje ustupanje radnika.“

Obrazloženje predloga dopune Zakona navedenim poglavljem:

Obzirom na sve prisutniju pojavu da poslodavci proglase i do 70% zaposlenih viškom zaposlenih, nakon čega radno angažuju posredstvom agencija na njihova radna mesta zaposlene, jer im je to povoljnije, predlažemo da se pri kreiranju izmena i dopuna Zakona o radu, postojeći Zakon u ovom delu dopuni, a po uzoru na Zakon o radu Slovenije, tako što bi se utvrdilo da poslodavac koji angažuje radnike posredstvom Agencije/Društva, ne može radno angažovati više od 15% u odnosu na ukupan broj zaposlenih u privrednom društvu, na početku tekuće kalendarske godine.

Takođe smatramo da je neophodna dopuna u smislu utvrđivanja zabrane poslodavacu da zaposlenog angažovanog posredstvom Agencije za privremeno zapošljavanje/Društva, ne može rasporediti na radna mesta, odnosno poslove sa povećanim rizikom, jer je reč o zaposlenima koji pre raspoređivanja na takve poslove nisu upoznati sa rizicima koji mogu nastati na takvim radnim mestima, niti su takvi zaposleni na račun poslodavca koji ih angažuje obavili prethodni lekarski pregled, pa su česte povrede na radu takvih zaposlenih.

Predlažemo i da se postojeći Zakon, dopuni na način da se i zaposlenima koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca, nego se radno angažuju posredstvom Agencije/Društva omogući pravo na sindikalno organizovanje, i sva druga prava i obaveze koje imaju zaposleni, koji su u radnom odnosu kod poslodavca koji ih je angažovao.

- Predlažemo da se “kaznene odredbe” Zakona o radu dopune utvrđivanjem najviših novčanih kazni (do zabrane rada) za agencije, odnosno privredna društva, koja se bave poslovima posredovanja u zapošljavanju, a za to nisu registrovane/a, odnosno te poslove obavljaju suprotno odredbama člana _____ a. - j. poglavlja “Radno angažovanje lica posredstvom agencija i privrednih društava registrovanih za privremeno zapošljavanje” Zakona.


Koliko će još zaposlenih postati trajno nezaposleni dok na njihova mesta dolaze oni koji pristaju da rade za niske zarade, bez ikakvih prava kao robovi?




bottom