top
Please update your Flash Player to view content.
Dana 18. septembra 2020. godine prvi put se obeležava Međunarodni dan jednakih zarada i kako takav nastavlja dugogodišnje napore ka postizanju jednake plate za rad jednake vrednosti. Ujedinjene nacije na ovaj način istrajavaju u borbi za ljudska prava i protiv svih oblika diskriminacije, uključujući diskriminaciju žena i devojčica.
U celom svetu žene su manje u proseku plaćene 23% manje od muškaraca. Rodna ravnopravnost i osnaživanje žena i devojaka i dalje je retko ostvarena pojava zbog postojanja istorijskih i strukturnih nejednakih odnosa moći između žena i muškaraca, siromaštva i nejednakosti i nedostataka u pristupu resursima i mogućnostima koji ograničavaju mogućnosti žena i devojčica, gde je školovanje tj. obrazovanje naročito uskraćeno kao mogućnost. Iako je načelno široko prihvaćena ideja o jednakoj plati za muškarce i žene, primena u praksi je teška i ne baš česta.

Ciljevi održivog razvoja promovišu dostojanstven rad i ekonomski rast tražeći puno i produktivno zaposlenje i dostojanstven rad ne samo za sve žene i muškarce, već i za mlade i osobe sa invaliditetom, kao i jednaku platu za rad jednake vrednosti svih grupa radnika.
Postizanje jednakih plata je važna prekretnica za ljudska prava i rodnu ravnopravnost. Potreban je napor čitave svetske zajednice i ostaje još posla. Ujedinjene nacije, uključujući i Međunarodnu organizaciju rada, pozivaju države članice i civilno društvo, ženske organizacije i organizacije zasnovane na zajednici i feminističke grupe, kao i preduzeća i organizacije radnika i poslodavaca, da promovišu jednaku platu za rad jednake vrednosti i ekonomsko osnaživanje žena i devojčica.
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je da platni jaz između muškaraca i žena u Srbiji iznosi u proseku od 11 do 16 odsto u korist muškaraca. Povodom Međunarodnog dana jednakih zarada, koji se ove godine prvi put obeležava u svetu, predočila je da je evropski prosek 16,3 odsto, dok globalno on iznosi 23 odsto.
Ona je podsetila na to da su žene u Srbiji dvostruko više angažovane u neplaćenim kućnim poslovima, brizi o domaćinstvu i drugim članovima porodice.
Na osnovu prve ekonomske analize neplaćenih poslova koju je sprovelo telo za rodnu ravnopravnost,  došlo se do podatka da bi žene, kada bi se tim poslovima pridodala ekonomska vrednost, zarađivale 546 evra za njihovo obavljanje.
Prema njenim rečima, epidemija koronavirusa je dodatno ukazala na to koliki teret žene preuzimaju na sebe - od brige o domaćinstvu, do rada u manje plaćenim oblastima kao što su prehrambena i tekstilna industrija, službe socijalne i zdravstvene zaštite, dok ih u najplaćenijim sektorima poput IT industrije ima malo.
Potpredsednica Vlade je objasnila da razlog za manju aktivnost žena na tržištu rada leži upravo u obavljanju ovih neplaćenih poslova kod kuće i navela podatak da čak 96 odsto žena kao razlog za skraćeno radno vreme navodi brigu o članovima porodice, u odnosu na četiri odsto muškaraca.
Ženama je teže da usklade privatne i poslovne obaveze, a o slobodnom vremenu za sebe da ne govorimo. To su patrijarhalni obrasci koje moramo da menjamo.

bottom