Kraj avgusta i početak septembra bili su rezervisani za pregovore o povećanju "minimalca" za narednu godinu. Odavno je poznato da već dugo vremena u nazad minimalac (30000+koji dinar) ne pokriva minimalnu potrošačku korpu (oko 37500,00 dinara). Razlog u Srbiji je uvek neka kriza, pa će to biti izgovor i za eventualno nepovećanje minimalca i ovaj put. Da li je u pitanju kriza zbog Kovida-19, tranzicije, privatizacije, poplava, sankcija ili ne daj Bože rata, to sad nije ni važno, važno je da je usled tolikih kriza izgleda došlo do trajne krize u vrednovanju radnika. Da li, kada i na koji način će se to promeniti, ostaje da se vidi.

Istovremeno, kao čudna slučajnost pod čudnim nazivom "Moja prva plata", pojavljuje se program pomoći države koji ima za cilj da podstakne zapošljavanje mladih i pruži podršku privredi u rešavanju problema s nedostatkom kadrova. Dobro je pokretati inicijative i otvarati ovakve mogućnosti mladima i privrednicima, ali nije dobro nazvati platom iznose niže od minimalca (20000 i 24000 dinara) kao ni zapošljavanjem nazvati 9 meseci rada nakon kojih poslodavac ne mora da zaposli radnika (što je najčešće tako).

Dakle, ovo su pokušaj plate i pokušaj zapošljavanja. Nadamo se samo da od strane poslodavaca neće biti i pokušaja zloupotrebe mladih radnika, te da će program zaista ispuniti svoju misiju i otvoriti nova radna mesta jer ukoliko mlada osoba nakon 9 meseci rada za zaradu nižu od minimalca ne dobije posao, to je još jedno razočarenje za tu nju i još jedan više razlog da pravi minimalac potraži u nekoj drugoj zemlji, a posle će da se pitaju poslodavci i država zašto nema kadrova.