top
Please update your Flash Player to view content.
Evropska konfederacija sindikata (EKS) smatra da će uspeh EU strategije izlaska iz ove krize zavisiti u velikoj meri od odgovarajuće politike bezbednosti i zdravlјa na radu (BZR) ako se želi izbeći drugi talas slanjem miliona lјudi nazad na posao.
Mere BZR, kroz zakonodavstvo ili kolektivne ugovore, nude praktičnu podršku za povratak na radno mesto, dok je klјučno učešće sindikata u kreiranju takvih mera. Odgovarajuće preventivne mere poslodavaca pomoći će da se postigne bezbedan i zdrav povratak na radno mesto, a posebno mere fizičkog distanciranja i dostupnost lične zaštitne opreme. One takođe doprinose iskorenjivanju prenošenja KOVID-19.
EKS poziva Evropsku komisiju da se revizijom Preporuke Komisije (2003/670 / EK) u vezi sa evropskom listom profesionalnih obolјenja osigura da KOVID-19 bude priznat kao profesionalna bolest. Sadašnje rešenje iz te preporuke nije dovolјno da u potpunosti zaštiti sve radnike na prvoj liniji pandemije, jer se samo odnosi na "zarazne" bolesti uzrokovane radom na prevenciji bolesti, u zdravstvu, pomoći kod kuće i drugim aktivnostima u kojim postoji rizik od infekcije “.
EKS pozdravlјa predlog Komisije da se SARS-KoV-2 (virus koji izaziva koronavirusnu bolest KOVID-19) uklјuči na listu bioloških uzročnika u aneksu III Direktive 2000/54 / EK o zaštiti radnika od rizika povezanih sa izlaganjem biološkim agensima na poslu.
Što se tiče povratka na radno mesto, organizacije članice EKS-a izvestile su da su različiti sporazumi i mere preduzete na nacionalnom ili sektorskom nivou. Postoji niz mera iz odredbi o higijeni, socijalnom distanciranju, maksimalnom broju radnika i kupaca po prostoriji i odredbi o ličnoj zaštitnoj opremi za organizaciju rada, proceni rizika i ulozi sindikata i predstavnika BZR.
Socijalni partneri iz ugostitelјskog sektora na evropskom nivou sastavlјaju zajedničko saopštenje o povratku na posao. Takođe, Evropska federacija sindikata polјoprivrede i prehrambene industrije (EFAT) obratila se pismom predsedniku Evropske komisije, pojedinim komesarima i članovima Evropskog parlamenta, pozivajući se na različite mere koje treba preduzeti u turističkom sektoru pre ponovnog nastavka poslovanja.

Po pitanjima bezbednosti i zdravlјa, EFAT zahteva da radnici moraju biti sigurni da se vraćaju na radna mesta za koja je u potpunosti procenjen rizik, koja su sigurna i u skladu sa smernicama SZO o bezbednoj radnoj praksi, ličnoj zaštitnoj opremi i socijalnom distanciranju. Mora biti usvojen jasan zdravstveni i bezbednosni protokol za sve.
Evropska agencija za bezbednost i zdravlјe na radu (EU-OSHA) objavila je uputstva o povratku na posao, zaštiti zdravlјa i sigurnosti radnika. Vodič je agencija pripremila u saradnji sa Evropskom komisijom i uz doprinos tripartitnog Savetodavnog odbora za bezbednost i zdravlјe na radu.
Neki od pozitivnih elemenata u uputstvima koje vredi pomenuti su:
    Akcenat na posebnim merama koje treba preduzeti na radnim mestima koja nisu zaustavila svoju aktivnost u kontekstu širenja virusa, gde su radnici radili od kuće, za bolesne radnike i za radnike koji se vraćaju na posao. Vodič je namenjen svim sektorima i radnicima;
    Poziva se na uklјučivanje radnika i predstavnika radnika u osmišlјavanje specifičnih mera na nivou preduzeća;
    Smernice, pored prevencije od KOVID-19, obuhvataju i prevenciju od psihičkog napora i mentalnih bolesti, uklјučujući pravo da se isklјučite i postavite zdrave granice između posla i privatnog života.
Posebna pažnja posvećuje se ugroženim radnicima i ranjivim kategorijama radnika.
Ovo uputstvo još nije obavezujuće, ali može imati relevantan uticaj na rad sindikata koji garantuje bezbednost i zdravlјe na radu tokom pandemije i u predstojećoj fazi izlaska iz nje.
Svetska zdravstvena organizacija je 10.maja objavila vodič za povratak na posao koji obuhvata ocenu rizika radnog mesta, mere prevencije i prava, obaveze i odgovornosti radnika i poslodavaca. MKS je identifikovala ozbilјne prepreke i preporuke koje su pod znakom pitanja i koje bi mogle da podriju postojeće standarde.
Elementi koji izazivaju zabrinutost su:
    Preporučuje se fizičko distanciranje od najmanje jednog metra, što nije dovolјno i manje je nego što su to preporučile mnoge nacionalne vlasti;
    Odnose se na potrebu za „medicinskim maskama“ za rad visokog rizika, koje bi trebalo da imaju visoke performanse kako bi se minimizirali rizici u radu sa visokim rizikom, jer većina medicinskih/hirurških maski ne ispunjava ovaj zahtev;
    Ništa se ne govori o pravu na odbijanje radnika da obavlјa posao koji predstavlјa ozbilјan i neposredan rizik po zdravlјe (pravo uklјučeno u mnoge nacionalne zakone i u relevantne konvencijame MOR-a);
    Dok sa jedne strane priznaju da radnici mogu biti u povećanom riziku, smernice govore malo ili nimalo o zaštiti ranjivih kategorija radnika (sem da ih ne treba raspoređivati na poslove povećanog rizika) i ne potvrđuje pravo da se izostane sa posla ako je on rizičan ili ako se živi ili neguje osoba koja spada u neku od ranjivih kategorija;
    Nigde se ne spominje mogućnost testiranja radi identifikacije pre-simptomatskih / asimptomatskih radnika;
    Ništa ne govori o adekvatnosti procene rizika i malo o suštini uklјučivanja radnika u njihovu pripremu i usvajanje pre povratka na posao;
    Vrlo malo se pominje uloga poslodavca u izveštavanju, snimanju i prepoznavanju slučajeva povezanih sa infekcijom koronavirusom na radnom mestu i mentalnim bolestima povezanim sa radom i ostalim problemima.
Na globalnom nivou, UNI Global Union i španski sindikati UGT i CCOO, postigli su 12. maja sporazum sa španskom kompanijom „Telefonika“, kojim se obezbeđuje pravo na siguran povratak na posao za više od 120.000 zaposlenih širom sveta. Obuhvaćena područja uklјučuju: ličnu zaštitnu opremu; zdravlјe radnika će biti zaštićeno kroz monitoring i testiranje gde je to lokalno moguće; čišćenje objekata i poštovanje socijalnog distanciranja; uspostavlјanje plana u tri faze za osiguranje zaposlenih pri povratku na posao; uspostavlјanje mehanizama praćenja, koristeći postojeće odbore za zdravlјe i bezbednost ili osnivajući KOVID-19 komisije za odgovore na pitanja koja se odnose na radno mesto.
Pravo neodlaska na posao radnicima omogućava da odbiju da rade ukoliko se suoče sa ozbilјnom i neposrednom opasnošću. Međunarodni i evropski izvori ovog prava su Konvencija br. 155 O zdravlјu i bezbednosti na radu, i Okvirna direktiva EU o uvođenju mera za podsticanje pobolјšanja bezbednosti i zdravlјa radnika na radu (89/391 / EEZ).
Pravo neodlaska na posao je zagarantovano članom 8 (4) Okvirne direktive, koji direktno proizilazi iz člana 13 Konvencije br.155, a koja predviđa da će „radnik koji izostane sa posla usled situacije za koju veruje da predstavlјa neposrednu i ozbilјnu opasnost po njegov život ili zdravlјe, biti zaštićen od posledica u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom". Dopunjen je članom 19, koji predviđa da poslodavac ne može tražiti od radnika da se vrati na posao dok se ne preduzmu mere za otklanjanje opasnosti.
Pravo izostanka sa posla uslovlјeno je izlaganjem radnika ozbilјnom i neposrednom opasnošću. To je, dakle, pravo primenjivo na sve radnike, čak i ako su neophodni na poslu i primenjuje se sve dok se suočavaju sa ozbilјnom i neposrednom opasnošću. Radnik koji koristi to pravo ne sme trpeti štetu od poslodavca i mora biti zaštićen od bilo kakvih neopravdanih posledica i ima pravo na naknadu.
Pravo na izostanak sa posla je individualno pravo povezano sa percepcijom radnika o neposrednoj i ozbilјnoj opasnosti. U nekim zemlјama, poput Švedske, Francuske i Belgije, individualno pravo povezano je sa kolektivnim pravom predstavnika bezbednosti da sprovedu istragu i predlože dalјe mere.

bottom