top
Please update your Flash Player to view content.

Nikad više prodavnica i tržnih centara, ali ne i radnika u njima

U poslednje vreme u Novom Sadu, na gotovo svakom koraku niču prodavnice, otvaraju se ili grade tržni centri, poznati trgovinski lanci otvaraju nove radnje.
Nesumnjivo je da je na sceni borba za svakog kupca i tržišna utakmica u kojoj mogu da izdrže najjači jer za toliki broj prodavnica osnovnih životnih namirnica, ali i svih drugih, slobodno se može reći, nema dovoljno potrošača.
I dok je trgovina sve više, bar prema zvaničnim statističkim podacima, broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani nije se značajno povećao u odnosu na nekoliko godina ranije.
Naime, 2015. godine u Novom Sadu je u trgovini radilo 17.136 radnika, što je bilo za oko tristotinak radnika više nego 2008. godine, dok je sada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u trgovini na veliko i malo u Novom Sadu zaposleno približno 18.000 radnika.
U velikim trgovinski lancima - Idea, Merkator S, Maksi, Roda, Tempo, Dis, Mikromarket, radi oko 70 odsto ukupnog broja zaposlenih u trgovini na veliko i malo, dok oko 30 odsto njih radi u malim trgovinskim radnjama.
Dakle, statistika kaže da je za tri godine broj zaposlenih u trgovini, praktično neznatno povećan, iako je broj trgovina daleko veći.
Odgovor na pitanje da li to znači da je u prodavnicama, u stvari, nedovoljno radnika za obim posla koji rade ili se radnici zapošljavaju na lizing ili preko studentskih zadruga ili rade bez prijave, veoma je teško dati.
Zaposleni u trgovinama u Novom Sadu, a sigurno i u celoj Srbiji, veoma često rade duže od propisanih 40 sati nedeljno, ogromna većina radi šest dana u nedelji, pri čemu dan nedeljnog odmora ne koristi nedeljom nego tokom sedmice.
Iako je Savez samostalnih sindikata Srbije, ukazuje Vladimir Gvozdenović, tražio od nadležnih da se uvede zabrana rada nedeljom i državnim praznicima, po tom pitanju se nije ništa promenilo.

Po rečima predsednika Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimira Gvozdenovića, veoma je teško precizno reći koliko je radnika u gradu zaposleno u trgovini.
Vidljivo je da je u Novom Sadu više prodavnica nego ranije, ali koliko je to uticalo na broj onih koji u njima rade teško je reći, kaže Gvozdenović.
Kako je dalje rekao, zaposleni u ovoj branši, posebno u manjim radnjama, nisu u prilici da se sinidkalno organizuju, sinidklanog organizovanja nema ni u svim trgovinskim lancima, pa precizne statistike nema i ne može se reći koliko stvarno radnika radi u trgovini.
Po njegovim rečima, u Novom Sadu je dosta zastupljen i rad na crno, kao vrsta dodatnog prihoda dobrog broja zaposlenih i u trgovini, što nije dobro ni za one koji to rade, ali ni za one koji su zaposleni u legalnim trgovinskim tokovima.
Istovremeno, ukazuje Gvozdenović, u mnogim prodavnicama gotovo stalno su otvoreni konkursi za prijem radnika.
Fluktuacija zaposlenih u trgovini je velika, mnogi veoma kratko rade kod jednog poslodavca, a potom, kada se ukaže prilika, odlaze na neko drugo radno mesto, na sličan posao, ali nešto veću zaradu. Treba reći da plate zaposlenih u trgovini nisu visoke, najveći broj radnika zarađuje između 25.000 i 30.000 dinara, a nemali broj prima minimalac, što je najčešće u samostalnim trgovinskim radnjama. Zato i nije čudo što je potreba za radnicima u trgovini stalna.
U nešto boljem položaju su samo pojedina zanimanja, odnosno struke koje nedostaju, kao što je sada, recimo, mesar, pa za one koji imaju ovu struku potreba velika što utiče i na visinu njihovih primanja, kaže Gvozdenović.

Izvor: DNEVNIK
Autor: D. Mlađenović

bottom